Dr Aleksandar Ramah: Bolesti zavisnosti se pojačavaju nakon vanrednog stanja

Vanredna situacija koja je bila uvedena za vreme bombardovanja 1999. godine pokazala je da vanredne okolnosti dosta pogoduju i razvoju zavisnosti, rekao je za Novu ekonomiju prim. dr Aleksandar Ramah, psihijatar koji 30 godina radi u oblasti lečenja bolesti zavisnosti. 

Ramah je naveo da je generalno zanemarljiv broj osoba kojima stanje izolacije pogoduje i da je to nešto, što je karakteristično za sve kategorije, čak i za ljude koji nisu zavisnici i nemaju nikakav problem u tom smislu. „Ako govorimo sa aspekta zavisnosti, paradoks je u tome da većina nastavlja sa uspostavljenim obrascima ponašanja.“, istakao je dr Ramah. 

Dodao je i da se mogu se javiti pogoršanja, koja su više indirektna, gde je, na primer, neko izgubio posao, pa ima manje novca i samim tim i teže dolazi do droge ili neće imati novac za kocku, ali da iskustvo govori da se retko dešavaju situacije u kojima neko kaže „teže mi je da stignem do droge, pa ću da prestanem“. „Tako nešto se praktično ne dešava i ljudi u tim okolnostima pronalaze načine kako da stignu do toga što smatraju da im je potrebno, nezadovoljni su i frustrirani ako to nisu u mogućnosti“, kaže doktor Ramah. 

Doktor je napravio i paralelu sa situacijom za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine i rekao da je taj primer pokazao da vanredne okolnosti dosta pogoduju i razvoju zavisnosti i dodao da ljudi često razmišljaju: „Da uzmem nešto da se opustim, da mi brže prođe vreme, da zaboravim na brige…“, „U tom smislu ove situacije pogoduju razvoju ili pogoršanju zavisnosti, ali i mentalnih bolesti, a takođe je karakteristično da se u ovim okolnostima manji broj ljudi javlja na lečenje i traži pomoć, ali onda dođe do eksplozije posle toga. Baš te 1999. godine se ispostavilo da je dosta mladih u tom periodu, za vreme bombardovanja, počelo da uzima razne supstance, a sve to je došlo na naplatu posle godinu ili dve dana.“ 

Kada su u pitanju bolesti zavisnosti u Srbiji doktor kaže da su opijati poput heroina izgubili primat i od tih ilegalnih supstanci  sada su najzastupljeniji marihuana i preparati kanabisa. Zastupljeni su i kokain i stimulativne droge, a istraživanja su pokazala da je Srbijia u vrhu u po zloupotrebi sedativa, ako gledamo zemlje Evrope, a naročito kada je u pitanju mlađa populacija. 

„Najveći problem u Srbiji kada su u pitanju legalne supstance, definitivno je alkohol i zavisnost od alkoholizma i tu se uklapamo u svetski prosek. Računa se da od 10 do 15 procenata odraslog stanovništva ima ili može imati problem sa alkoholom.“ navodi doktor Ramah.