Srbija

02.10.2024. 14:09

Biznis & Finansije

Autor: Nova Ekonomija

Dragijev plan za oporavak Evrope: Doprinos Srbije u rudnicima retkih metala

Foto: Pixabay

Srbija

02.10.2024. 14:09

Mario Dragi, bivši guverner Evropske centralne banke, u svom nedavnom izveštaju je ocenio da se EU suočava sa ozbiljnim izazovima, te tako, između ostalog predlaže ulaganje od 800 milijardi evra godišnje i to „u brzi razvoj“. Kako se navodi, taj novac bi se obezbedio izdavanjem evroobeznica, što je oko 4,5 odsto BDP-a EU ili tri puta nekadašnjeg Maršalovog plana, koji je bio jedan do dva odsto u postratnom periodu. U izveštaju Srbija se pominje samo u kontekstu rudnika.

„Taj plan bi vratio investicioni nivo u EU na onaj iz šezdesetih i sedamdesetih godina, a ako se to ne desi Evropa ide u „laganu agoniju“ – tačnije, reč je o zaostajanju koje se već vidi i kroz konkretne cifre“, prenosi Biznis & Finansije

Naime, od 50 najvećih svetskih tehnoloških kompanija po tržišnom učešću, evropske su samo četiri, 35 su američke, a ostale dolaze iz Azije. Još porazniji su podaci kod startapova. Od 311 najboljih u svetu, 289 su američki i kineski.

Zbog te „lagane agonije“ EU, mogla bi da trpi posledice i Srbija koja je u poslednje 24 godine postala duboko uvezana u evropske lance snadbevanja.

Ovo lošije globalno pozicioniranje firmi iz EU posredno bi moglo da znači i manje njihovih investicija u našu zemlju, kao i manju uvoznu tražnju za proizvode sa našeg tržišta.

Ovo ne bi bilo dobro ni za Evropu ni za nas zbog čega Brisel treba da nađe mehanizme kako bi se smanjila zavisnost EU od drugih, pre svega kod takozvanih kritičnih sirovina. U tom delu je jedino mesto u izveštaju Dragija našla i Srbija, i to kroz pet tačkica na mapi, od kojih je jedno nalazište litijuma i četiri nikla i kobalta. Razlog za te male srpske tačkice, a velika očekivanja, krije se u činjenici da će potražnja za litijumom u Evropi do 2050. godine porasti čak osam puta, niklom četiri, a kobaltom tri puta“ – prenosi B&F.

„Sa oko pet do deset rudnika litijuma, koji će biti otvoreni do 2030. godine, domaća ponuda litijuma mogla bi da zadovolji 50 i 100 odsto potražnje EU za litijumom do 2030. godine. Očekuje se da će se potražnja za retkim materijalima povećati pet puta do 2030. godine pa bi otvaranje jednog do dva rudnika u EU moglo da smanji zavisnost“, navodi se u izveštaju.

Dragi ne navodi koji će to rudnici biti otvoreni do 2030. godine i da li je neki od njih i u Srbiji, pa ostaje sve u sferi nagađanja.

Međutim, ono što nije u toj sferi to je da je Srbija pre više od dva meseca potpisala „Strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti i električnim vozilima“ i to u prisustvu Olafa Šolca, nemačkog kancelara.

„U pitanju su ležišta nikla, kobalta i gvožđa sa ležištima između Vrnjačke Banje i Trstenika i na potezu Aranđelovac – Topola. Mi ni za jedno od tih ležišta nemamo završene elaborate sa dokazanim rezervama. Imamo elaborat samo za Mokru Goru, koji je urađen krajem 50-ih godina prošlog veka. Količine u Mokroj Gori su velike i kreću se oko 100 miliona tona, dok su ova druga mala. Što se tiče tih ležišta u okolini Topole, Aranđelovca i Vrnjačke Banje, to bi bili površinski kopovi. Oni su kompleksni jer se radi o skidanju površinskog sloja i pojaviće se problemi, između ostalog sa podzemnim vodama“ – navodi Predrag Mijatović, generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologa.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da „ako je EU u stagnaciji, to će se na dug rok negativno odraziti i na naše ekonomske performanse. Ekonomska teorija i praksa ukazuje da je regionalna ekonomska integracija posebno dobra solucija za zemlje manje i srednje veličine, kakva je Srbija, koje su visoko zavisne od međunarodne trgovine“.

Takođe, on objašnjava kako male zemlje, poput Srbije, nemaju prostor za „razigravanje“, i male greške mogu skupo da plate.

Na primer, „eventualna odluka da se odustane od evro-integracija mogla bi da bude opasan potez za ekonomske, političke i bezbednosne interese Srbije, imajući u vidu i krucijalnu važnost evropskih integracija za uvezanost domaće privrede u globalne lance snabdevanja ili dominantnu ulogu EU u spoljnoj trgovini Srbije“, smatra Nikolić.

„Puls Evrope otvara vrata novinarskom istraživanju“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.