Direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak kaže da je Vlada odobrila povećanje putarine od 10 odsto. On je rekao da su putevi u Srbiji dobri u odnosu na standard zemlje, i da za njih treba još bar tri, četiri milijarde evra. Putare ne iznenadi sneg, oni to rade godinama, navodi Drobnjak.
Kako je za N1 rekao Drobnjak, Vlada je odobrila da se poveća putarina 10 odsto, jer ona nije povećana od 3. februara 2008, navodi Drobnjak. Na konstataciju da ni plate nisu povećavane, a čak su i smanjene od tada, kao i, kada se kaže da je putarina najniža u Evropi, da se zaboravlja da ni plate nisu „evropske“, Drobnjak odgovara: „Autoputem idu građani koji imaju za gorivo, ako imaju za gorivo onda mogu da plate putarinu“.
Drobnjak kaže da je trenutno situacija na putevima dobra, da su svi putni pravci ovih dana bili prohodni, i da je najgore prošlo. Dodaje da Putevi Srbije raspolažu sa više od 550 kamiona, 2.100 radnika, i više od 160 putarskih kombi vozila.
Na konstataciju da se čini da svake godine putare sneg iznenadi, Drobnjak kaže: „Putare ne iznenadi sneg, oni to rade godinama i oni to znaju, ali građani mora da znaju da ne može da se vozi putevima kao u julu i avgustu. Otežan je saobraćaj, putari su na terenu… U zimskom periodu mora da se vozi do 60 km/h, a na putevima drugog reda i sporije, 40 km/h i manje“.
On je demantovao navode u pojedinim medijima da je ostao zavejan kod Čačka, tokom vikenda, i dodao da je bio u koloni koja se kretala sporo.
Ministar Velimir Ilić je izjavio prilikom obilaska Raškog i Moravičkog okruga, da sneg nije najbolje očišćen, rizla nije svugde bačena i da se ispod nalazi led zato što nije bačena so.
Drobnjak je na to rekao da postoje priroriteti, a da putari bacaju so. „Ilić je pomenuo put Čačak-Kraljevo, a to je put drugog reda, ekipa je otišla, nije odmah, ali kasnije je bilo očišćeno… On je rekao da nije dobro očišćeno, ali je saobraćaj išao“, ističe Drobnjak.
Govoreći o tome u kakvom su stanju putevi u Srbiji, Drobnjak navodi da se standard države vidi po njima. „Mi smo siromašna zemlja, nemamo dovoljno novaca da ulažemo u puteve… Putevi najviše vrede u Srbiji, svi vrede četiri milijarde evra… Hrvatska se zadužila, uložila 14 milijardi evra zbog turizma, nama je potrebno da se ulože još tri, četiri milijarde“, kaže Drobnjak.
On ocenjuje da su naši putevi dobri u odnosu na standard zemlje. Kaže da su bolji nego u Makedoniji ili Bugarskoj.
Putevi Srbije su u minusu 100 miliona evra za održavanje 15.000 kilometara. Upitan na šta je taj novac potrošen, kaže da je otišao na održavanje puteva, rekonstrukciju mostova, njihovo održavanje, sanaciju klizišta… Drobnjak dodaje da „Putevi“ nemaju dovoljno sredstava za posao koji obavljaju.
Na pitanje šta treba da mislimo o tome kada „Putevi Srbije“ na početku zimske sezone raspišu javnu nabavku za 8 službenih automobila u iznosu od 8.333.000 bez PDV i da li je to prioritet, Drobnjak kaže da nije, ali ističe da su prodati stari automobili.
Prodali smo 54 automobila koja su stara 8, 12 i 15 godina, dobili smo 2,5 miliona dinara, i još ćemo prodati nekih 50 auta, ali nama trebaju auta, kaže on. Trenutno imamo 74 auta, to nije mnogo ako pokrijemo 15.000 km puteva, mora da se obilaze deonice, dodaje.
Putevi Srbije su u 2015. godini raspisali javnu nabavku za izradu „Master plana za označavanje turističkih odredišta (atrakcija) i upravljanje turističkom signalizacijom na državnim putevima u Republici Srbiji”. Upitan na šta je potrošeno 12.991.000 dinara bez PDV, i da li toliko košta izrada master plana, odgovara potvrdno.
Ministarstvo turizma nam daje ovaj novac, kaže Drobnjak. „Cela Srbija treba da se pokrije, i u ovih 12 miliona će ući i signalizacija i oprema“, rekao je direktor Puteva i dodao da „ima dosta znakova“.
Premijer Vučić je prošle godine kritikovao poslovanje Puteva Srbije, a u tom preduzeću su se pravdali da je razlog gubitaka velika amortizacija. Premijer je odgovarajući na to rekao da su to „tanka opravdanja“. Komentarišući to, Drobnjak je naveo da „premijer Vučić odlično zna poslovanje Puteva Srbije i drugih javnih preduzeća, i zna da se putevi finansiraju iz putarine i subvencija, i da nemaju dovoljno sredstava“.
Da bi se svi putevi sredili potrebno je 3-4 milijarde evra, kaže Drobnjak i dodaje da trenutno za puteve ostaje oko 100 miliona evra, a da treba bar 250.
O aferama
Sa druge strane, za gosta Novog dana se vezuju razne afere – od Nuba Investa, preko lošeg ugovora za rekonstrukciju mosta Gazela, kada je cena sa 30 miliona porasla na 60 miliona, kao i to da je bio u sukobu interesa, jer kao direktor koji sprovodi tendere za radove na putevima po Srbiji i istovremeno bio akcionar preduzeća „Beograd“ kome su Putevi dodeljivali unosne poslove.
Upitan o tome, Drobnjak je negirao sve afere, dodajući da su u slučaju Nuba investa „Putevi“ dali saglasnost kuda kabal treba da prođe i saobraćajno-tehničke informacije, a da su naplatili taksu od tog preduzeća 2.700.000 evra. „Da li mi verujete, ja jedva čekam da dođe neki drugi investitor, ja ću mu dati saglasnost…“ Govoreći o akcijama, rekao je da od 12 miliona akcija koje je imalo preduzeće Beograd, on imao 125, koje je, kako navodi, prodao i sve pare dao u Zvečansku.
Drobnjak je, o spajanju Koridora Srbije i „Puteva“, rekao da kada Koridori završe svoj posao, kad odrade auto-put, onda on prelazi pod ingerenciju „Puteva“. Koridori nakon toga više neće biti firma, šta će biti sa njima i kako će se pripojiti, videćemo, zaključio je Drobnjak.
Ova situacija nosi dve kosekvence, obe su propust drzave.
U prvoj, gde se insistira na plaćanju poreza koji nije plaćan je razlog loše poslovne klime u drzavi i onemogucavanje ravnopravnog oporezivanja, čime su ljudi pribegli zaobilaženju poreza, svakako nelegitiman potez. U drugoj, ignorisanje uvođenja modernijeg modela poslovanja prouzrokovaće iseljenje, ako ne frilensera bar posla van granica zemlje. I jedna i druga varijanta su najviše bolne za državu, jer da bi se ovde porez plaćao mora da postoji osnov za to a ne samo načelo. Treba ponuditi ljudima tako skupu uslugu srazmernu plaćenom porezu što svakako ne može da se očekuje od ove države. Treba raditi na novim modelima sličnim kao što rade zemlje u okruženju da se porez ne bi pretvorio u harač.