Država funkcioniše kao preduzeće

Nova ekonomija: Kako je svetska ekonomska kriza pogodila konditorsku industriju?
Miroslav Miletić: Konditorska industrija je od 2001. godine rasla pet do sedam odsto godišnje, sve dok nije shvaćeno da je ekonomska kriza konačno pogodila i Srbiju. Sa značajnim rastom cena sirovina i nafte 2008. godine industrija je poklekla, a konkretan razlog je vezan za jedan od nonsensa u srpskoj privredi. To je bio problem deklaracija za tržište Kosova i Metohije i taj problem je imala cela industrija kratkotrajnih potrošnih dobara.
Od 2009. godine dolazi do podele industrije na kompanije koje su uspele da se prilagode krizi i one koje nisu uspele. Od tada konditorska industrija je padala u proseku isto onoliko koliko je rasla do 2008. godine, pre svega zato što je jedan od osnovnih ograničavajućih faktora u Srbiji i regionu niska kupovna moć stanovništva. U poređenju sa razvijenim zemljama, to je četiri do šest puta manja kupovna moć.

NE: U isto vreme „Bambi“ je zabeležio rast i dobre rezultate. Kako to?
MM: Prilagođavanje na krizu faktički traje od otvaranja tržišta i privatizacije početkom 2000-ih godina. Od kada je uspešno privatizovan, „Bambi“ je napravio strategiju razvoja, odrekao se non kor biznisa, fokusirao se na osnovni biznis. Pripojili smo proizvođača čokolade „Banat“ 2007. godine. Sproveli modernizaciju, racionalizaciju troškova, ulaganje u marketing, godišnje izbacivali od 25 do 30 novih proizvoda i to je način kako smo preživeli krizu, mada ja ne vidim da kriza prolazi.
Kontinuitet u ljudskim resursima je veoma važan. „Bambi“ je upućen pre svega na ljude koji su porasli u ovoj kompaniji, ali i na ljude koji su joj se pridružili, i imamo spoj lokalnog i svetskog znanja i iskustva. Ne možete preko noći napraviti uspeh, već je sve posledica poštovanja poslovne filozofije.
Rezultati ove godine pokazali su da je kupovna moć u Srbiji manja nego u okolnim zemljama, mada nije na tim tržištima uvek bilo bolje nego u Srbiji.
U prvih devet meseci ove godine povećali smo izvoz za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to nas je dovelo do idealnog odnosa od dve trećine prodaje na domaćem tržištu i jedne trećine izvoza. Ima domaćih kompanija koje su zbog teškoća na domaćem tržištu bile prinuđene da izvoze i pod nepovoljnijim uslovima i da im izvoz čini polovinu prodaje.

NE: Da li se ove godine vidi oporavak konditorske industrije?
MM: Ove godine sa olakšanjem se može reći da je konditorska industrija pokazala vitalnost i beleži rast. Za ovo je posebno značajna stabilnost cena inputa i stabilnost kursa koju smo imali ove godine, za razliku od nekih prethodnih. Ali u našim uslovima i samo zaustavljanje negativnih trendova je uspeh. Do kraja godine ova industrija će ostvariti izvestan rast i takav trend će se nastaviti i narednih godina. Ipak, naredna godina će sa usaglašavanjem cena osnovnih životnih namirnica i cena struje i gasa biti teška, a tu treba uključiti i reforme koje je Vlada pokrenula.
Nesporno je i da se mora podvući crta i da država mora da počne da funkcioniše kao veliko i uspešno preduzeće. U takvom preduzeću, kakve su mnoge države u svetu, nema prostora da se opravdavaju negativne tendencije, kao na primer pad BDP-a. U kompanijama neuspešan menadžer traje najviše tri kvartala. Kada u prvom kvartalu zabeležite lošiji rezultat od prethodnog, sve činite da se to ne desi i u sledećem kvartalu, jer jednostavno treći kvartal nećete ni dočekati. Mi nemamo mandat četiri godine da vodimo firmu.
Imponuju izjave ministara da se mora podvući crta i ući u reforme. One jesu bolne, kao i u svakoj porodici kada se morate odreći nečega. I u preduzećima je bolno kada moraju proći kroz projekte restrukturiranja, a te projekte je prošao i „Bambi“. Nažalost, mnoge kompanije iz naše industrije su podnele težak teret u tranzicionim trenucima.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju časopisa „Nova ekonomija“