Država i Kinezi u velikom sukobu zbog Kostolca koji bi mogao da košta Srbiju 795 miliona dolara

Umesto da kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC) bude novčano odgovorna zbog višegodišnjeg kašnjenja na izgradnji TE Kostolac B3, ona preti kaznom Srbiji, i to u vrednosti od čak 795 miliona dolara, koju će zatražiti od međunarodne arbitraže, jer smatra da prekoračenje roka od četiri godine, nije njihova, već krivica EPS-a. Ako se odluče na taj korak, EPS i država bi odgovorili protivtužbom i svojim odštetnim zahtevom od više stotina miliona evra, koliko je izgubljeno uvozom struje zbog neblagovremenog završetka ovog pogona, saznaje NIN, a prenosi portal e-kapija.

Do ovakvog epiloga moglo bi uskoro da dođe ako se ceo slučaj ne reši na najvišem državnom nivou između Beograda i Pekinga, jer je „klinč“ u koji su ušle dve strane, takav da samo oni mogu da zaustave ovaj finansijski rat. Prvi korak ka ovom sukobu napravili su Kinezi, koji su krivca za svoje veliko kašnjenje u izgradnji pogona našli u inflaciji uslovljenoj koronom i ratom u Ukrajini, ali i u EPS-u, koji je, po njima, promenio obim ugovorenih poslova. Po prvom osnovu, inflaciji, potražuju 390, a po drugom 405 miliona dolara. Ako Kinezi dobiju eventualnu arbitražu, to bi moglo da znači da bi nas, sa već već isplaćenih 715 miliona, ovaj projekat mogao koštati čak 1,5 milijardi dolara. U tom slučaju, Beograd bi mogao da plati veoma visoku cenu „čeličnog prijateljstva“ sa Pekingom, zasnovanom na međudržavnom sporazumu Kine i Srbije iz 2009. godine.

Razlog za to pucanje krije se u činjenici što, iako je projekat zvanično završen i predat EPS-u na korišćenje sredinom decembra prošle godine, pregovori oko toga ko je kriv za maratonsku gradnju, još nisu. Oni se vode daleko od očiju javnosti već godinu dana, ali bez uspeha, jer Kinezi ne žele da odustanu od revizije cene definisane ugovorom iz novembra davne 2013. godine. Po tom dokumentu, predviđena je izgradnja bloka snage 350 megavata do kraja 2019. godine, dok je tokom 2014. trebalo da se pribave dozvole i saglasnosti i udari kamen-temeljac. Međutim, kamen-temeljac je postavljen tek u novembru 2017. godine, iako je te 2013. godine tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla da je „s partnerima iz Kine dogovoreno da se poštuju rokovi“.

Rokovi nisu poštovani, pomerani su prvo na 2020. pa 2022. i 2023, a epilog se video tek decembra 2024. godine, kada je pogon Kostolca predat na korišćenje EPS-u. Sa njegovom predajom saga o srpskom Skadru na Bojani, nije, jer CMEC traži reviziju ugovorene cene. Tu reviziju je pokušala da izdejstvuje njihova ekspozitura u Srbiji, međutim, pošto nije uspela, u ceo slučaj se umešao predsednik ove kineske državne firme, Fang Janšui, koji je juna 2024. godine, došao u Beograd. Prilikom te posete razgovarao je sa srpskim zvaničnicima, kojima je jasno stavio do znanja da neće odustati od zahteva o nadoknadi štete, i da će ako im ona ne bude isplaćena, pravdu zatražiti pred međunarodnom arbitražom. Osnov za takav postupak je našao u nizu događaja i okolnosti za koje kineska strana navodno nije kriva, a koji su doveli do uvećanja troškova izgradnje, pa sada traže nadoknadu.

Srbija je, po saznanjima lista, pokušala da pregovorima nađe kompromisno rešenje, ukazujući i na propuste Kineza u ovom poslu, ali samouvereni Janšui, pruženu ruku nije prihvatio. Odlučio se da njegove tvrdnje potvrdi i međunarodna arbitraža i zbog toga angažovao dva konsultanska tima, sa srpskim stručnjacima, kojima je dao nalog da nađu pravni osnov, po srpskim zakonima, za nadoknadu štete i procene kolika je ona. Izvor iz kompanije CMEC, koji je upoznat sa celim slučajem, navodi i da je Januši lično, prilikom junske posete Beogradu, vodio pregovore sa konsultanskim timovima.

„Te pregovore je nastavio da vodi tim CMEC iz Beograda, uz konsultacije sa centralom, pa je ugovor potpisan u julu. Pritom, članovi ta dva konsultantska tima, jedni za druge nisu znali. U njima su bili ugledni pravnici, inženjeri građevine, elektrotehnike, kojima je dat nalog da nađu pravni osnov za nadoknadu štete. Još prilikom direktnih razgovora sa Janšuijem, konsultanti su saopštili da pravni osnov za ovakve zahteve postoji u Zakonu o obligacionim odnosima, u kome stoji član koji definiše da do korekcije cene može da dođe ako inflacija pređe prag od 10 odsto. U tom slučaju revizija je moguća zbog značajnog povećanja troškova materijala i rada. Takva situacija je bila u periodu izgradnje, odnosno 2022. godine, zbog čega su troškovi materijala i rada uvećani,“objašnjava sagovornik.

On dodaje da su konsultantski timovi svoje izveštaje dostavili CMEC-u početkom 2025. godine.

„Prema izveštaju jednog srpskog tima, procena je da kineska kompanija po osnovu inflacije ima pravo na nadoknadu štete od 140 miliona dolara, dok je drugi tim stručnjaka došao do brojke od 190 miliona. Važno je da se kaže da su predstavnici CMEC tražili od konsultantskih timova informacije gotovo na mesečnom nivou i da su i pre dostavljenog zvaničnog izveštaja imali okvirne brojke, koje im se nisu dopale. Zato su angažovali i kineske stručnjake, koji su potom taj iznos uvećali više od dva puta, i, pored inflacije, dodali i druge razloge za uvećanje odštetnog zahteva. Njihova računica je da je uvećanje troškova po osnovu inflacije 390 miliona dolara, a dodatnih 405 miliona dolara odnosi se na kašnjenje zbog promene obima posla od strane EPS-a. U tih 405 miliona dolara obračunali su kašnjenje u projektnoj dokumentaciji naručioca, odnosno EPS-a, uključujući i Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, idejno rešenje i sam projekat. Naveli su i kašnjenje u dobijanju upotrebnih dozvola“, navodi izvor i dodaje:

„Uvrstili su i kašnjenje u predaji delova gradilišta od strane EPS-a , što je uticalo na početak izvođenja radova na više sistema u okviru projekta. Pored toga, EPS je za vreme izvođenja radova, kako navode Kinezi, izmenio delove u tehničkoj dokumentaciji. Kao posebna stavka koja je ukalkulisana je i pandemija kovida 19, ali i rusko-ukrajinski rat, koji su ozbiljno poremetili dostupnost radne snage i lanca snabdevanja“, ukazuje on.

Iz svega navednog jasno se vidi da su Kinezi pobrojali sve eventualne EPS-ove greške, a da su svoje zaboravili. Pritom, kako navodi sagovornik iz CMEC-a, postoje indicije da su neke stavke dva puta obračunavane, pa u delu od 405 miliona dolara postoje značajna potraživanja koja su takođe posledica inflacije, zbog čega se stiče utisak da se po istom osnovu, novac potražuje dva puta. Ovo tim pre što kineski konsultantski tim nije precizno objasnio ni pokazao kalkulaciju za iznos od 390 miliona dolara, zbog čega nije moguće utvrditi njegovu strukturu. Prema saznanjima nedeljnika, pred međunarodnom arbitražom, Kinezi će ići sa ovom, a ne procenom srpskih konsultantskih timova, u procesu koji bi trebalo da se vodi po pravilima Međunarodne trgovinske komore u Parizu.

Ugovorom iz 2013. godine ukupna vrednost projekta druge faze modernizacije TE Kostolac iznosi 715 miliona dolara i podrazumeva i proširenje ugljenokopa Drmno. Najvećim delom finansiran je iz kredita kineske EKSIM banke sa fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, uz grejs period od pet godina i rok otplate od 20 godina.

NIN je pokušao da ove, ali i druge nejasnoće, razjasni sama kompanija CMEC, kojoj su poslata pitanja, međutim, odgovori do zaključenja broja nisu stigli. Ni od EPS-a nije bilo odgovora vezanih za ceo ovaj slučaj, kao i na pitanje da li će Kinezima odgovoriti protivtužbom u slučaju da zaista dođe do međunarodne arbitraže na kojoj bi Kinezi potraživali pomenutih 795 miliona dolara.

Sagovornik iz Vlade Srbije kaže da je država angažovala svoj konsultantski tim koji je procenio štetu, koja je napravljena zbog propusta Kineza.

„Da je propusta bilo neadekvatnim pristupom CMEC-a ovom poslu, pokazuje i primer termoelektrane Stanari u Republici Srpskoj, sličnog kapaciteta, koja je izgrađena za 3,5 godina, duplo brže od Kostolca. Srpska strana je pripremila nekoliko verzija odštetnog zahteva, a koju će staviti na sto zavisi od perioda koji će odštetni zahtev obuhvatiti. Od toga i zavisi koliko će se kao nadoknada potraživati od Kineza, a iznosi se kreću od 300 miliona evra, ako se traži samo za godinu dana izgubljenih para tokom velike energetske krize, do značajno većeg iznosa, ako se uračunavaju i preostale godine kašnjenja projekta. Ne treba zaboraviti da je zbog nezavršenog pogona Kostolac B3, Srbija morala da uvozi značajne količine struje u periodu energetske krize“, objašnjava sagovornik iz Vlade.

Zašto ne znamo koliko EPS plaća uvoznu struju?