Država ima pravo da uslovljava roditeljski dodatak vakcinacijom i pohađanjem škole, kaže Ustavni sud

Ustavni sud Srbije odbacio je inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba zakona koje pravo na roditeljski dodatak novorođenog deteta uslovljavaju obaveznom vakcinacijom prethodne dece i redovnim pohađanjem osnovne škole. 

Sud je u rešenju rekao da razlozi navedeni u inicijativi ne potkrepljuju tvrdnju da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima člana 25. Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Prema tom članu zakona, ne može se ostvari pravo na roditeljski dodatak za novorođeno dete ako neko od prethodne dece nije primilo sve obavezne vakcine ili ne pohađa redovno osnovnu školu, odnosno predškolski pripremni program.

Podnosioci inicijative su istakli da će ovim članom zakona najviše biti pogođena romska deca u odnosu na decu iz većinske populacije i da ako jedno dete u porodici nije vakcinisano, pravo se ne može ostvariti ni za jedno dete.

Dalje se navodi da, iako je formalno titular prava na roditeljski dodatak majka a izuzetno otac, krajnji korisnici su deca,što znači da predviđeni uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sankcionišu deca za propuste svojih roditelja. 

Ukazuje se da načelo socijalne pravde podrazumeva posebnu zaštitu najugroženijih građana, među koje nesumnjivo spadaju deca pripadnici romske nacionalne manjine, koja često nisu vakcinisana zato što nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, a osnovno obrazovanje često napuštaju zbog siromaštva.

Takođe se navodi da, iako je primarni cilj Zakona povećanje nataliteta a ne smanjenje siromaštva među decom, isključivanje najugroženijih iz mogućnosti ostvarivanja prava na roditeljski dodatak suprotno je načelu socijalne pravde iz člana 1. Ustava.

Odgovarajući na argumente podnosilaca inicijative, Ustavni sud je naveo da se sredstva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak obezbeđuju iz budžeta  Srbije i da pravo nije uslovljeno uplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, niti pak imovinskim statusom, već to pravo majkama (izuzetno očevima) pripada bez obzira na visinu prihoda i imovinu koju poseduju one i članovi njihove porodice. 

Budući da za ostvarivanje prava nije propisan imovinski cenzus i da se za svako sledeće novorođeno dete iznos dodatka uvećava, Ustavni sud nalazi da je očigledno da roditeljski dodatak po svojoj prirodi ne predstavlja meru socijalne zaštite.

Ustavni sud  konstatuje da je zakonodavac slobodan da zakonom uređuje vrste prava, kao i uslove za njihovo ostvarivanje. 

Sud navodi i da pitanje obrazovanja nije samo lična stvar pojedinca, već je to pitanje od opšteg društvenog interesa.

Opštim društvenim interesom obuhvaćeno je i sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti  pri čemu je imunizacija preventivna mera zdravstvene zaštite koja se, prema utvrđenom programu, preduzima u cilju zaštite stanovništva u celini od određenih zaraznih bolesti, kaže Ustavni sud.

Na osnocu predhodnih argumenata, Ustavni sud smatra da je zakonodavac, upravo imajući u vidu posledice neispunjavanja roditeljskih dužnosti i po interes deteta i po opšti interes, pravo na roditeljski dodatak za novorođeno dete uslovio ispunjavanjem dužnosti roditelja, između ostalog i u pogledu obrazovanja i vakcinacije prethodno rođene dece, iako je nesporno da koristi od navedenog dodatka imaju i deca. 

Ti uslovi jednako važe za sve roditelje, bez obzira na bilo koje njihovo svojstvo, kao što i roditeljske dužnosti prema Ustavu imaju svi roditelji. 

Ako roditelj postupa suprotno najboljem interesu deteta i opštem interesu, po shvatanju Ustavnog suda, prestaje i razumno opravdanje i legitimni interes društva da se tom roditelju iz javnih prihoda pruža podsticaj u vudu roditeljskog dodatka. 

„Nemogućnost ostvarivanja prava na roditeljski dodatak za novorođeno dete je direktna posledica odluke roditelja da odbije poštovanje svojih ustavnih i zakonskih roditeljskih dužnosti.““

Ustavni sud je istakao i da nema osnova za tvrdnju da osporene odredbe člana 25. Zakona predstavljaju bilo neposredni, bilo posredni vid diskriminacije po bilo kom osnovu.

Međutim, sa ovim rešenjem Ustavnog suda nije se složila sudija Tijana Šurlan koja je dala izdvojeno mišljenje ukazujući na posrednu diskriminaciju. 

Ona je smatrala da je Ustavni sud trebalo da pokrene postupak i da utvrdi neustavnost osporenih odredaba člana 25, i da je za takvu odluku imao snažan oslonac u velikom broju svojih ranije donetih odluka.

Ona se složila sa podnosiocima inicijative da se uslovljavanjem obrazovanjem i vakcinacijom sve pethodno rođene dece kao uslovom za risiteljski dodatak za novorođeno dete, romska poipulacija stavlja u nejednak položaj. Otuda su te odredbe zakona nesrazmerno štetne za Rome i mogu se smatrati diskriminatornim bez obzira što nije posebno usmerena na tu grupu. 

I.Pavlović