Vlada Srbije ubuduće može da prodaje državne obveznice i direktnom pogodbom sa kvalifikovanim investitorima, predviđeno je novom Uredbom o opštim uslovima za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.
Prema novim dopunama Uredbe, država može odlučiti da se direktno zadužuje, plasmanom državnih hartija od vrednosti kvalifikovanim investitorima u zemlji ili inostranstvu.
U članu 38. Uredbe koja se menja (na osnovu Zakona o javnom dugu) navodi se: „Izuzetno, Vlada može odlučiti da državne hartije proda kvalifikovanim investitorima domaćim ili stranim, u zemlji ili inostranstvu. U slučaju prodaje državnih hartija direktnom pogodbom sa kvalifikovanim investitorom, transakcija će se izvršiti u skladu sa aktom o emisiji, kojim će se bliže definisati uslovi direktne pogodbe. Kvalifikovani investitor se bliže uređuje Zakonom o tržištu kapitala“.
Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da se svakom direktnom pogodbom smanjuje mogućnost kontrole.
„Svaka direktna pogodba u funkcionisanju javnog sektora (u kupovinama roba i usluga, ali i u prodajama instrumenata javnog duga) je, po pravilu, mehanizam koji smanjuje mogućnost kontrole i uporedivosti postignutih cena sa tržištem i fer tržišnim uslovima“, ocenjuje Šoškić.
Koliko nas je koja vlast zadužila?„Primarni diler“
Goran Radosavljević, ekonomista kaže da nije neuobičajeno da se direktno pregovara sa kvalifikovanim kupcima i oni se nazivaju „primarni dileri“.
„Ako je to u pitanju, smatram da je to dobar korak“, kaže Radosavljević.
Na pitanja šta znači za državu ova odluka i šta se ovim menja u načinu zaduživanja (za javni dug Srbije), Radosavljević dodaje da to znači da država „ne mora svaki put kad emituje obveznice da radi selekciju kupaca, već ima preselektovane kupce“.
CENTRALNI REGISTAR VREDNOSNIH HARTIJA OD LETA DEO EVROKLIRA„Sa druge strane, oni se obavezuju da će da kupuju određene emisije pod određenim uslovima, te se smanjuje neizvesnost. Država pokušava da uvede primarne dilere od 2001. godine, ako se dobro sećam“, kaže Radosavljević.
Emitovane obveznice
Pribavljanje novca emitovanjem obveznica državi ne ide „glatko“, promene na finansijskim tržištima negativno su uticale na interesovanje investitora.
Prinosi državnih obveznica SAD opali su, posebno kod instrumenata kraće ročnosti. Na negativno kretanje prinosa najviše je uticao dalji pad vrednosti najvažnijih indeksa akcija, navodi Narodna banka Srbije (NBS) u majskom Pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.
Država je na jučerašnjoj aukciji (7. juna) prodala dvogodišnje obveznice u iznosu od četiri milijarde dinara, dok je obim aukcije iznosio osam milijardi dinara sa kuponskom stopom od 2,75 odsto, objavila je Uprava za javni dug.
Emisija je reotvorena i dospeva 20. januara 2024. godine, prvi put je emitovana 18. januara 2022. godine.
„Ukupan obim tražnje iznosio je šest milijardi dinara. Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 3,6 odsto na godišnjem nivou“, piše na sajtu Uprave za javni dug.