Država „ne vidi potrebu“ za promenama Zakona o zaštiti konkurencije

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine smatra da Srbija „nema potrebu“ da Zakon o zaštiti konkurencije menja sve do momenta ulaska u Evropsku uniju, ali najavljuje da će se domaće zakonodavstvo uskladiti sa poslednjim izmenama evropskih propisa po formiranju nove Vlade Srbije. 

Pomoćnik ministra za trgovinu, usluge i politiku konkurencije Žarko Malinović na sastanku je naveo i da poslednje izmene propisa unutar EU (od 2022. godine pa nadalje), a koje se tiču, između ostalog, takozvanih „blokova izuzeća“ – ne obavezuju Srbiju na automatsko prilagođavanje.

„Postoji nekoliko novih uredbi koje će biti usvojene po formiranju nove Vlade. Te uredbe su već bile spremne tehnički, ali sada čekamo na obnovljenu proceduru – mislim da će to sve ići brzo“, naveo je Malinović

On je ocenio i da su članovi 101 i 102 Ugovora o funkcionisanju EU u potpunosti usklađeni sa srpskim zakonima.

Pomoćnik ministra je rekao da će do „potpunog usaglašavanja doći tek kada budemo na dan pred ulazak u EU, jer za sada nema potrebe ove promene uvoditi, kada na tržištu nema potrebe za time već će ih tek biti u budućnosti“

Uredbe koje će biti na usvajanju će moći da se pogledaju na portalu Elektronske konsultacije, gde će moći da se ulože predlozi, ideje i žalbe, „koje će „biti razmotrene“, dodao je on.

Cene hrane i ko je pobedio inflaciju

Malinović je pritom ocenio i da su za dramatičan rast cena hrane, koje je u poslednje dve godine dostizalo i po 25 odsto, krivi lanci snabdevanja – a ne manjak konkurencije na tržištu.

„Uostalom, država je reagovala akcijom ‘Bolja cena’, a trgovci i čak i proizvođači su sami krenuli da spuštaju cene bez ikakve promene zakona“, navodi pomoćnik ministra, koji dodaje i da je ušteda na računima u prodavnici (bila) do 40 odsto.

Podsećamo, u izveštaju koji je Vlada Srbije naručila od Republičkog statističkog zavoda upravo zbog previsokih cena hrane u maloprodaji (čije nalaze je prenela Nova ekonomija), poskupljenja su u najvećoj meri poticala od visokih troškova proizvodnje, što je poguralo cene marži na rast od skoro 15 odsto.

Inflacija u Srbiji je tokom 2022. godine dostigla neke nivoe koji su bili dovoljni da nas, uz Mađarsku i Tursku, svrstaju u sam vrh evrope po brzini rasta cena.

Ali, država je reagovala tek u oktorbu 2023. godine, sa popustom na cene nekih prehrambrenih proizvoda pod nazivom Bolja cena.

Napredak ili „tapkanje u mestu“?

Srbija klaster u kom se nalazi i politika konkurencije nije zatvorila, iako oni tvrde da su na to spremni. EU i  dalje ocenjuje njihov rad u Poglavlju osam kao „srednje umereni napredak“.

Pomoćnik ministra Malinović to pravda odaljavanjem od EU koji je usledio nakon „evrofanatizma početkom dvehiljaditih godina“, ali i nedostatak entuzijazma za proširenjem koji je prisutan u državama-članicama EU.

„Na poslednjim razgovorima u Briselu, u martu, najamanje smo pričali o legistalitivi. Njih je najviše zanimala legislativa u vezi EXPO 2027, a i mnogo više ih je zanimala biletelarna saradnja Srbije sa drugim zemljama, a ne evrointegracije“, rekao je Malinović.

Iako je prethodno konstatovao da je sve što se tiče zaštite konkurencije usklađeno sa EU, napomenuo je i da mi treba da menjamo sve što možemo u tom domenu, ali „zbog nas samih i da bi naše društvo imalo obezbeđenu konkurenciju“.

Prosečna bruto marža trgovaca skoro 15 odsto