Prosečna bruto marža trgovaca skoro 15 odsto

Prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto, pokazalo je istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini. Vodećih 20 učesnika u trgovini na malo imalo je prosečnu stopu bruto marže od 20,8 odsto za mlevenu kafu, 26,9 odsto za kiselo mleko, 12,9 odsto za sterilisano mleko, 34,8 odsto za maslac, dok je kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile) grupa „vodećih 20“ ostavrila marže od -5,1 odsto, odnosno -0,5 odsto.

Republički zavod za statistiku je za potrebe Vlade Srbije sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine.

Osim podatka o prosečnoj marži sa sve posmatrane subjekte koje je istraživanje obuhvatilo, oni su razvrstani i u dve grupe „Vodećih 20“ i „Ostali“.

Naime, kako se ukazuje, dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo („Vodeći 20“) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Кod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

„S obzirom da unutar grupe ‘Vodećih 20’ nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije“, navodi se u analizi RZS-a.

Istovremeno, kako navodi RZS, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima).

Kakve su marže za pojedinačne proizvode?

Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe „Vodećih 20“ i grupe „Ostali“, u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda.

Izuzetak su sveže meso i riba gde grupa „Ostali“ ima veću maržu, dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe „Vodećih 20“ beleže veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe.

Najveće razlike u visini bruto marži (između „vodećih“ i „ostalih“) uočene su u kategoriji svežeg mesa, na prvom mestu kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile).

Naime, grupa „Vodećih 20“ ostvarila je prosečnu stopu marže od -5,1 odsto za sveže praseće meso, odnosno -0,5 odsto za pileće meseo, dok su „Ostali“ ostvarili bruto maržu od 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto.

Isti je slučaj i sa ribom, u prometu šaranom, grupa „Vodećih 20“ beleži prosečnu stopu marže od 4,0 odsto, dok grupa „Ostali“ beleži 21,4 odsto. Кod pastrmke, prosečna stopa marže iznosi 15,8 odsto u grupi „Vodećih 20“, dok je kod grupe „Ostali“ ona oko 35 odsto.

„Ovakve razlike je moguće objasniti time da grupu ‘Vodećih 20’ čine zapravo veliki trgovinski lanci i s obzirom da je reč o vrlo osetljivoj robi kratkog roka trajanja, subjekti iz ove grupe zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda. Za razliku od grupe ‘Vodećih 20’, u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice i slično), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda (riba, meso). Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže diversifikuje na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca“, navodi se u analizi.

Najniži raspon u kretanju visine marže zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7 odsto, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.

Proizvodi kod kojih grupa „Vodećih 20“ ostvaruje veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi jesu maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke)..

Za crveni krompir kod „Vodećih 20“ prosečna stopa bruto marže bila je 18,6 odsto, dok je kod „ostalih“ bila 24,1 odsto.

Prosečna bruto marža na pasulj kod „Vodećih 20“ bila je 25,1 odsto, a kod „ostalih“ 21,4 odsto.

Za domaći sir, meki, u kriškama (bez fete) prosečna bruto marža bila kod „Vodećih 20“ je bila 27,2 odsto, a kod „ostalih“ 31,9 odsto.

Kada se radi o kokošjim jajima (A klasa, težina 60‒65 grama) prosečna bruto marža kod „vodećih 20“ bila je 19,9 odsto,  a kod „ostalih“ 23,6 odsto.

Za sterilisano mleko (masnoće 2,8 odsto) prosečna stopa bruto marže je kod vodećih 20 subjekata u trgovini na malo bila 12,9 odsto, a kod ostalih 12,1 odsto.

Za jogurt (2,8‒3,2 odsto) mlečne masti kod „vodećih 20“ prosečna bruto marža bila kod „vodećih 20“ bila je 17,6 odsto, a kod „ostalih“ 16,6 odsto.

Za kiselo mleko (2,8‒3,2 odsto mlečne masti) prosčena stopa bruto marže kod „vodećih 20“ bila je 26,9 odsto, a kod „ostalih“ 19 odsto.

Prosečna bruto marža za margarin za mazanje iznosila je 28,4 odsto kada su u pitanju „20 vodećih“ trgovinskih lanaca, 22,5 odsto kod „ostalih“.

Za „maslac“ je prosečna stopa bruto marže kod vodećih 20 iznosila 34,8 odsto, a kod „ostalih“ 21,8 odsto.

Prosečna stopa bruto marže za mlevenu kafu je kod „vodećih 20“ bila 20,8 odsto, a kod „ostalih“ 18 odsto.