Prema podacima katastra nepokretnosti pokazuju, država Srbija u vlasništvu ima 70.820 stanova, 149 stadiona, 115 skloništa, 79 ribnjaka i druge nekretnine.
Srbija u svom vlasništvu, odnosno državnoj i javnoj svojini, ima 2.600.090 parcela, 651.019 objekata, kao i 88.275 stanova, poslovnih prostora i garaža. Ovo govore podaci Republičkog geodetskog zavoda iz katastra nepokretnosti, koji je završen za celu teritoriju Srbije.
Prema rečima Saše Đurovića, pomoćnika direktora RGZ, osnivanjem katastra nepokretnosti Srbija prvi put u svojoj istoriji ima na jedinstven način uređenu svojinsku evidenciju.
„Republička direkcija za imovinu je nadležna za proveru da li su upisane sve državne nepokretnosti. RGZ ima odličnu saradnju sa Direkcijom i na sve njihove zahteve odgovaramo u najkraćem mogućem roku“, objašnjava Đurović.
Kada je reč o zemljištu, gradsko građevinsko pripada državi na 861.117 parcela, poljoprivredno se prostire na 561.657, a ostalo zemljište na 515.965 parcela. Na toj listi nalazi se i ostalo građevinsko zemljište sa 224.440 parcela, zatim, šumsko na 182.722, potom javno građevinsko zemljište – 29.705 parcela…
Na spisku objekata prednjače infrastrukturna zdanja, poput puteva, pruga, trgova, ulica, energetskih objekata i objekata PTT, 19 aerodroma…
Tu su i stambene zgrade za kolektivno stanovanje, kojih u državnoj svojini ima 10.483, zatim 39.308 pomoćnih zgrada, 29.402 porodična stambena objekta, 1.294 vikend kuće, 1.524 zgrade lokalnih samouprava, 2.131 objekat zdravstva, 4.672 zgrade za osnovno obrazovanje, 568 za srednje i 117 za visoko obrazovanje, 1.117 zgrada kulture, 2.087 objekata vodoprivrede…
Ali, država ima i 250 bazena, 149 stadiona, 115 skloništa, 79 ribnjaka, 72 benzinske pumpe, 70 parkinga, 49 silosa, 33 studentska doma, 31 autobusku stanicu, 29 žičara, a toliko ima i hidrocentrala, 16 samačkih hotela…
U državnoj i javnoj svojini je i 70.820 stanova, 12.460 poslovnih prostora i 4.995 garaža.
Srbija ima u svom vlasništvu po samo jedan poslovni prostor za metaloprerađivačku industriju, zatim za proizvodnju električnih mašina i aparata, za proizvodnju i preradu uglja, ribarstvo i tekstilnu industriju.
Na listi vlasništva je najmanje helidroma, kojih imamo samo jedan, prema podacima RGZ imamo i jednu zgradu pristaništa, kao i jedan podzemni objekat za zdravstvo.
Nazalost, tzv mediji cak i ne objavljuju ovo vrlo korektno saopstenje. Neka je na cast novinarima.