Države EU „hitno da reše problem falsifikata meda“

Stručni tim Evropskog pčelarskog saveza (EBA), čiji je i Srbija odnedavno član, pozvao je sve države EU da pod hitno reše problem falsifikata meda, jer je pčelarstvo ugroženo. Kako su naveli, zbog sve jače nelojalne konkurencije i tržišnog pritiska falsifikovanog tj. lažnog meda koji je preplavio Evropu, pčelari masovno gube interes da gaje pčele, piše Politika.

Ako se taj trend nastavi i narednih meseci, Evropa će ostati bez pčela, jer pčele bez pčelara ne mogu opstati.

Med se može uvoziti, ali bi to dovelo do dramatičnog poskupljenja hrane, daljeg rasta inflacije i uništenja zdravstveno ispravne ishrane našeg stanovništva, navedeno je u saopštenju koje je poslato Evropskom parlamentu, rukovodstvu EU, kao i nacionalnim pčelarskim savezima Evrope.

EBA je takođe saopštila da je važno da potrošači biraju evropski med, dakle onaj koji je proizveden geografski na toj teritoriji, jer time pomažu pčelarima da zadrže interes bavljenja ovim poslom.

„Divlji oprašivači su desetkovani intenzivnom poljoprivredom, a medonosna pčela je silom prilika postala maltene jedini oprašivač, i to će biti samo dotle dok pčelari imaju simboličnog interesa da gaje pčele.

Bez pčelara nema pčela, jer bi bez njih nestale za manje od dve godine usled delovanja parazita pčela koje ne bi imao ko da suzbija“, navedeno je u tom saopštenju.

Iz Evropskog pčelarskog saveza poručuju da Evropljani znaju da evropski pčelari poštuju pravila tradicionalne proizvodnje, vodeći brigu o pčelama, te potrošačima isporučuju bezbedni med vrhunskog kvaliteta.

Tamošnji propisi obezbeđuju visoke higijenske standarde proizvodnje meda, a pčele se ne tretiraju antibioticima i drugim u Evropi zabranjenim agensima, pa je i mogućnost zagađenja meda isključena.

Pčelari evropskih zemalja (i iz EU i van EU) osnovali su Evropski pčelarski savez (EBA), koji se bori za kvalitet meda i uklanjanje falsifikata sa tržišta, štiteći i potrošače i pčelare kroz odbranu autentičnosti evropskog meda. EBA traži da se ustanovi jedinstveni metod za utvrđivanje prirodnosti meda na tržištu Evrope. Med koji nisu napravile pčele nije med.

Evropska komisija je nedavno objavila da je gotovo 50 odsto uvezenog meda falsifikat. Najveću garanciju kvaliteta potrošači imaju kada nabavljaju med direktno od pčelara iz najbližeg okruženja.

Ukoliko se ovom namirnicom snabdevaju u trgovini, trebalo bi da obrate pažnju na državu porekla, jer je najsigurniji med sa teritorije geografske Evrope.

„Većina falsifikata je običan šećerni sirup sa dodacima, pčele taj lažni med najčešće nisu ni videle, on služi samo za prevaru potrošača i profit falsifikatora. Falsifikovani med donosi rizike po zdravlje potrošača, jer se tokom falsifikovanja u njega dodaju čak i živa soda (živa ili kaustična soda), veštački enzimi (koji se dodaju i u tzv. veganski med, koji zapravo ne postoji, jer nema meda bez pčela), veštačke arome, veštačke boje, šećeri niskog kvaliteta”, navode iz ovog udruženja.

Neusaglašeni podaci o broju košnica – lažno obeležavanje ili loš popis?