Neusaglašeni podaci o broju košnica – lažno obeležavanje ili loš popis?

Prema podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 1.261.323 košnica pčela, dok su podaci Uprave za veterinu da ih ima 1.600.000. Zvanično se ne zna šta je uzrok tome što se brojke sa popisa i one sa kojima raspolaže Uprava ne podudaraju, a veliki broj lažno obeleženih košnica i loše odrađen popis dva su moguća razloga, navodi za Novu ekonomiju predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

„Mi ne znamo gde je problem, da li je problem u tome da je loše odrađen popis ili je broj košnica koji je lažno obeležen zaista tako veliki – mi ne znamo odgovor na to pitanje“, rekao je on.

Nova ekonomija je Upravi za veterinu i Ministarstvu poljoprivrede upitila pitanje o broju košnica pčela (prema podacima Uprave), kao i pitanje o razlozima za razlike u podacima o broju košnica, ali do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.

Kako dolazi do lažnog obeležavanja košnica?

Zakonski je regulisano da se pčelar javlja veterinaru, onda veterinar treba da izađe na teren da obeleži košnicu, a pored toga i jednom godišnje (u proleće, u okviru tzv. aktivnog nadzora) da obilazi pčelinjak i pregleda koliko ima košnica na tom pčelinjaku, objašnjava Živadinović.

On ukazuje da košnice obeležavaju veterinari iz privatnih veterinarskih stanica, jer država duži niz godina nema svoje veterinare.

„To su veterinarske stanice koje konkurišu kod države i država im poverava poslove, a jedan od poslova je obeležavanje košnica“.

Međutim, prema saznanjima SPOS-a, u nekim slučajevima su se prilikom obeležavanja košnica javljale zloupotrebe (a sve kako bi se dobile veće subvencije koje se inače daju po košnici).

Na primer neko dogovori sa veterinarom da mu na ruke izda pločice za obeležavanje košnica, a niti košnice postoje, niti pčele postoje, objašnjava Živadinović.

“Nedopustivo je da novac od subvencija uzima neko ko nije pčelar ili je pčelar koji ima sto košnica, a upiše da ih ima 300”, rekao je on ukazujući na digitalizaciju kao moguće rešenje za smanjenje zloupotreba u pčelarstvu.

„Mi smo državi predložili digitalizaciju, ponudili kompletno rešenje, u saradnji sa Institutom BioSens smo utvrdili da je naše rešenje tehnički moguće. To je prihvaćeno na poslednjem sastanku koji smo imali sa premijerkom (Ana Brnabić) i ministarkom poljoprivrede (Jelena Tanasković) uz zaključke sa sastanka da se na tome radi. Sada čekamo da Ministarsvo pokrene proceduru, da se napravi radna grupa, a treba razgovarati i sa par uprava, odnosno Upravom za veternu, Upravom za zaštitu bilja i još jednom sa njima proći kroz naš predlog (…) da vidimo da li ima smetnji sa njihove strane“, rekao je on.

Živadinović smatra da gazdinstva, za koja se utvrdi da imaju lažne košnice, treba da se stave u pasivan status, jer onaj ko se tako ponaša prema parama poreskih obveznika ne treba da ima pravo da prima subvencije, minimum pet godina.

Prema Zakonu o podsticajima u poljoprivredi, pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je izvršilo obeležavanje i registraciju grla, odnosno košnica pčela u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja, osim za živinu i ribe, kao i pod uslovom da je vlasnik grla, odnosno košnica pčela koje je prijavio u centralnoj bazi ili je vlasnik grla, odnosno košnica pčela član njegovog poljoprivrednog gazdinstva.

Kada se radi o subvencijama po košnici pčela, potrebno je i da se u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvrši obnova registracije za tekuću godinu za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela.

Zakonom je prediviđeno da se podsticaji za košnice pčela ostvaruju u minimalnom iznosu od 500 dinara po košnici.

U 2023. godini iznos subvencije po košnici pčela bio je 800 dinara, dok je za ovu godinu najavljeno povećanje subvencije na 1.000 dinara.

Borba protiv lažnog meda, najvažniji zadatak Evropskog pčelarskog saveza