Probni test za državnu maturu sprovešće se od 31. maja do 2. juna u svim srednjim školama u Srbiji. Na pitanje Nove ekonomije da li će naredne godine i zvanično biti uvedena državna matura, čime bi se ukinuli prijemni ispiti na fakultetima – iz Ministarstva prosvete nema odgovora.
Za dvanaest dana, učenici trećeg razreda srednjih škola polagaće testove iz maternjeg jezika, matematike i još jednog predmeta.
Učenici i roditelji zameraju što ove godine nisu mogli da biraju treći predmet i to što i dalje ne znaju kako će testovi izgledati, odnosno koliko će biti otvorenih pitanja (u kojima se odgovor upisuje) i zatvorenih pitanja (gde učenici biraju od već ponuđenih odgovora).
Iz Ministarstva prosvete kažu da je broj otvorenih i zatvorenih pritanja u domenu rada stručnih radnih grupa za izradu testova, kojima rukovodi Centar za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je nadležna institucija.
U pisanom odgovoru Novoj ekonomiji navode da će testovi za opšte obrazovne predmete na državnoj maturi imati do 40 pitanja, a test za proveru stručno teorijskih znanja do 50 pitanja.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja navodi da će testovi iz opšteobrazovnih predmeta i onih za stručno obrazovanje imati drugačiji odnos otvorenih i zatvorenih pitanja, pre svega zbog razlike između ovih predmeta. Takođe, u obzir se uzima i to da se radi o probi mature.
“Smatrali smo da radne grupe treba u ovoj fazi da imaju autonomiju i u pogledu broja otvorenih i zatvorenih zadataka, pa se taj broj razlikuje od testa do testa”, navodi se u pisanom odgovoru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Kako će se bodovati matura?
Koncept maturskog ispita podrazumeva da će u svim testovima zadaci biti raspoređeni na tri nivoa težine – osnovni, srednji i napredni nivo.
Otvorenih pitanja će na osnovnom nivou biti najmanje, a pretežno će se nalaziti među „naprednim pitanjim“.
Na srednjem nivou takvi zadaci mogu biti konstruisani samo kada je to uslovljeno obrazovnim standardima ili nekim obrazovnim ishodom. I dalje je nejasno koliko će tačno biti otvorenih pitanja.
Zadaci osnovnog nivoa nose 25 odsto ukupnog broja bodova na testu, srednjeg nivoa 50 odsto, a preostalih 25 će se dodeljivati rešavanjem zadataka naprednog nivoa.
Iz Zavoda kažu da su svi testovi pripremljeni, a da ispitni materijali obuhvataju gradivo prva tri razreda četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja, jer će probnom ispitu pristupiti učenici koji su u ovoj školskoj 2022/23. godini „trećaci“.
Objašnjavaju da u gimnazijama učenici biraju treći test sa sa liste opšteobrazovnih predmeta, dok će u srednjim stručnim školama to biti test iz stručno-teorijskih znanja koja se tiču konkretnog obrazovnog profila.
U budućnosti, kada rezultati mature budu zamenili prijemne ispite za upis na fakultet, sa liste opšteobrazovnih predmeta svi učenici će moći da biraju one testove čije rezultate fakulteti vrednuju za upis, ističu u Zavodu.
Babić: Mislili smo da je makar izgled testa već poznat
Kako za Novu ekonomiju kaže predsednik neformalnog učeničkog udruženja „I mi se pitamo“ Luka Babić, pre dve nedelje su imali sastanak sa nadležnima kada se otvorilo novo pitanje – kako će test uopšte izgledati.
Babić navodi da je to problem i zato je to bila jedna od retkih stvari za koje su mislili da imaju odgovor.
„Mislili smo da su oni (to) odavno utvrdili… Po dosadašnjim pričama, trebalo je da budu pitanja i otvorenog i zatvorenog tipa, ali je na sastanku predloženo da sva pitanja budu zatvorena“, kaže Babić.
Na pitanje kakva pitanja bi đaci želeli, Babić kaže da nisu izneli jasan stav, a da su po tom pitanju podeljeni i fakulteti.
Deo profesora smatra da zatvorena pitanja podrazumevaju samo „suvoparnu reprodukciju znanja“, dok fakulteti tvrde da mogu da formulišu pitanja koja ne bi isključivo tražili reprodukciju naučenog.
Dodaje i da učenici nisu dobili mogućnost da biraju koji će treći predmet (osim srpskog jezika i matematike) polagati na probni državne mature, već da su im taj izbor nametnule škole.
Ja hoću da ostanem ovde