Državna revizorska instutucija počela reviziju koriščenja službenih vozila

Svako ko danas „nešto važno“ radi za državu, odmah očekuje službena kola i vozača. Najveći broj njih to i – dobije. Niko ne zna koliko vozila tačno imaju na raspolaganju budžetski korisnici, ni da li se ona racionalno koriste. Nezvanično, ima ih čak 30.000, još jedan rekord u Evropi. Koliko poreske obveznike iz budžeta košta gorivo, održavanje i ostali troškovi za ta silna vozila, ni to se ne zna

Da li ministar treba da plati kaznu što je službenim automobilom putovao privatnim poslom? Zašto su svakodnevna službena putovanja jednog funkcionera na relaciji Novi Sad-Beograd državu koštala mnogo više nego da je iznajmio najluksuzniji stan u glavnom gradu? Čiji vozači u kasnim satima čekaju ispred hotela i restorana? Na ova pitanja građani Srbije verovatno nikad neće dobiti odgovore, ali će posle revizije svrsishodnosti korišćenja državnog voznog parka, koju radi Državna revizorska institucija (DRI),  mnogo šta biti jasnije, od toga koliko službenih automobila imaju republičke službe, do cene po kojoj se o trošku države voze ministri i njihovi saradnici i da li se neko „ugradio“ u tu cenu.
 
Revizija koja bi utvrdila da li se novac poreskih obveznika koristi na pravi način i ulaže u ono što je najneophodnije, do sada u Srbiji nije rađena. DRI je odlučila da predmet prve takve revizije bude gazdovanje voznim parkom direktnih budžetskih korisnika – vlade, vladinih kancelarija i službi, ministarstava, organizacija, uprava i direkcija u okviru ministarstava,  jer ne postoji precizna evidencija službenih automobila i troškova njihove upotrebe. Još ne može da se radi kontrola i voznog parka lokalnih samouprava i javnih preduzeća, jer DRI za to nema ni ljude ni novac.
 
Prema nezvaničnim podacima, svi nivoi vlasti u Srbiji raspolažu sa oko 30.000 službenih automobila, po čemu je Srbija, u odnosu na broj stanovnika, među rekorderima u Evropi. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa ima nešto više od 300 vozila,  prosečne starosti od 8,96 godina, koja su u 2012. godini prešla 8.123.000 kilometara, a troškovi njihovog održavanja u toj godini bili su oko 87 miliona dinara. Ministarstva imaju oko oko 8.500 automobila, bez resora odbrane koji sam ima oko 17.500 motornih i priključnih vozila opšte i posebne namene. U državnom voznom parku su najčešće automobili „audi”, zatim ”folksvagen”, ”škoda” i ”fiat”, a srpski premijeri se voze u BMV-u.
 
Uredbom o korišćenju službenih automobila propisano je da samo tridesetak državnih službenika, među  kojima su predsednik Republike, vlade, ministri, predsednik DRI, zaštitnik građana, imaju pravo na službena vozila 24 sata, dok ostali funkcioneri automobile mogu da koriste isključivo za obavljanje poslovnih obaveza i za svako putovanje moraju da imaju službeni nalog. Ta uredba se ne odnosi na ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova i Bebednosno informativnu agenciju (BIA). Neke od zloupotreba u korišenju službenih vozila su, kako su pisali mediji, istakanje goriva, naduvavanje faktura za stvarne ili izmišljene nabavke auto-delova i popravke, nepovoljni dilovi sa auto servisima, vožnja za privatne potrebe, ali je malo takvih sumnji dokazano.
 
Kako za Novu Ekonomiju objašnjava vrhovni državni revizor iz Sektora za revizuju svrsishodnosti poslovanja u DRI Svetlana Toma Anokić, sada nijedan službeni organ nema sazanja o ukupnom broju vozila kojima raspolažu direktni budžetski korisnici, niti je proveravano da li se ona racionalno koriste, pa će stoga javnosti biti veoma zanimljivo ono što će otkriti državni revizori.

„Poslednjih godina borimo se protiv ekonomske krize, donošeni su antikrizni zakoni, Vlada Srbije je davala smernice za smanjenje diskrecionih rashoda, zamrzavane su plate, bilo je pokušaja smanjenja državne administracije, ali nigde nismo videli ni pročitali da je preporučeno da se smanje troškovi državnog voznog parka. Cilj naše revizije je pronalaženje mogućnosti za uštede, ali pre toga moramo da utvrdimo činjenice, broj vozila, troškove, lica koja koriste službena vozila, razloge za njihovo korišćenje, evidencije, eventualne zloupotrebe. Kada budemo definisali probleme u sistemu, daćemo smernice za njegovo unapređenje. Ovo unapređenje će se odnositi na jedinstvenu obavezujuću evidenciju, racionalizaciju troškova, mogućnost i potrebu za korišćenje službenih vozila, i na kraju, preporučiti državnim organima i zakonodavcu kako da urede ovu oblast da bi bila efikasna i za druge korisnike javnih sredstava, poput javnih preduzeća i lokalne vlast“,  rekla je Toma Anokić.

Tekst možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“