Dug Galenike prema državi spakovan u akcije vredne 14 milijardi dinara

Kompanija Galenika uskoro bi ponovo mogla da se nađe u privatizaciji. Njeni dugovi prema državi pretvoreni su u kapital i time je Vlada delimično pripremila fabriku za ponovni pokušaj prodaje. A radnici, dok čekaju novog vlasnika, popunjavaju aknketu o dobrovoljnom odlasku iz firme.

Dug Galenike prema državi „spakovan“ je u akcije u vrednosti od oko 14 milijardi dinara. Država je tako vlasnički udeo povećala na oko 90 odsto, a već u septembru mogla bi da bude na prodaju.

Očekivanja radnika od novog pokušaja privatizacije, stala su u želju: samo da zadrže posao.

„Sada broj zaposlenih i struktura zaposlenih može biti dovedena u problem, ako odu stručni kadrovi – farmaceuti, tehnolozi, visoko obrazovani, specijalizovani radnici, sama proizvodnja može doći u problem“, kaže Zoran Pantelić iz sindikata „Nezavisnost“ Galenika.

Pantelić dodaje da su resorno ministarstvo i Skupština akcionara odbili predlog malih akcionara da budu zaštićeni od budućeg kupca, da se onemogući prodaja njihovih sedam odsto akcija. A pitanje je koliko bi akcije Galenike vredele na berzi.

„Veoma mala količina je tu akcija slobodnih za trgovanje. Toj firmi predstoji ozbiljno restrukturiranje, tako da bojim se ako se firma pojavi na berzi – a trebalo bi da se pojavi, da neće tu biti nekog velikog interesa, odnosno da će njene akcije prilično malo vredeti. Glavni razlog jeste poslovanje kompanije, mi vidimo da je Galenika u ozbiljnim problemima, da nakog otpisa državnih dugova faktički konverzijom u kapital imamo imamo dugove prema komercijalnim bankama“, kaže analitičar brokersko dilerske kompanije Wise Broker Nenad Gujaničić.

I to oko 71 milion evra duga prema bankama. Zašto je Galenika toliko u minusu, odgovor se delimično krije i u istorijatu.

Naime, 1991. godine 75 odsto fabrike privatizovao je američki biznismen, srpskog porekla, Milan Panić za 270 miliona dolara, da bi 1999. godine pomenuta privatizacija bila poništena. Privredni sud je utvrdio da Panić nije uložio ono što je obećao, a dugovi države prema njegovoj kompaniji bili su obrisani.

Vlast nakon 5. oktobra 2000. i posle odluke Arbitražnog suda u Parizu, ostaje pri stavu da je Galenika u potpunom državnom vlasništvu. Odlukom suda Srbija je, ipak, bila dužna da Paniću vrati uloženih 50 miliona dolara.

Od 2004. do 2008. fabriku vodi kadar Demokratske stranke Srbije, a od 2008. Socijalističke partije Srbije. Prema ocenama Tužilaštva fabrika je nepotrebnim nabavkama i garantovanjem za kredite privatnih lanaca apoteka oštećena za oko 180 miliona evra.

U toku je izjašnjavanje radnika za dobrovoljni odlazak, koje će trajati sve do petka, a najavljena je otpremnina od 400 evra po godini staža. Jednu polovinu trebalo bi da obezbedi država – a drugu novi vlasnik.

„S obzirom na to da tender još uvek nije ni raspisan niti su se pojavili potencijalni kupci, ljudima je malo nejasna ta pozicija, ko tu daje kada tender još uvek nije raspisan“, rekao je Pantelić.

Nezvanično u igri je pet potencijalnih igrača: britansko-ruski konzorcijum Frontijer farma – Petrovaks, Sinforam, Amikus, Hemofarm i EMS iz Brazila.