Dve trećine građana karticama plaća račune do 4.000 dinara

Trećina platnih kartica koristi se za plaćanje svakog dana, a još 30 odsto njih barem jednom nedeljno, rezultati su najnovijeg MasterIndex Srbija istraživanja

O uzlaznom trendu bezgotovinskih plaćanja u Srbiji odlično svedoči podatak iz MasterIndex istraživanja o tome da ne samo da su standardna i beskontaktna kartična plaćanja prvi izbor čak i za iznose do 4.000 dinara, već da je to skoro duplo češći slučaj u odnosu na gotovinu, odnosno 65 prema 33 odsto odgovora ispitanika.

Debitne kartice su i dalje kartični proizvod koji najveći broj ispitanika (94 odsto) poseduje, pokazuje Godišnja studija o navikama i potrebama aktivnih korisnika platnih kartica, koju kompanija Mastercard u Srbiji tradicionalno sprovodi od 2009. godine.

One se najčešće koriste za kupovine u supermarketima (64 odsto), malim komšijskim radnjama (49 odsto), u prodavnicama odeće i obuće (47 odsto), kao i za plaćanje mesečnih računa na šalterima i onlajn aplikacijama komunalnih preduzeća i telekoma (32 odsto). 

Razlog za često korišćenje platnih kartica leži pre svega u jednostavnosti i praktičnosti koju ova platna metoda nosi, što je istaklo 33 odsto ispitanika, dok još 20 odsto njih ceni stalni pristup sredstvima na računu.

Svaki četvrti ispitanik je rekao da u novčaniku poseduje kreditnu karticu kojom se plaćanja najčešće obavljaju u prodavnicama nameštaja i tehnike (53 odsto), u prodavnicama odeće i obuće (52 odsto), u supermarketima (46 odsto) i za plaćanje goriva na benzinskim pumpama (32 odsto).

„Sve digitalniji stilovi života građana otvaraće put za dalju implementaciju bezgotovinskih rešenja, dok istovremeno prioritet za javni i privatni sektor treba da bude širenje prihvatne mreže izvan gradskih centara i među netradicionalnim trgovcima“, navodi se u istraživanju.

Odličan primer javno-privatne saradnje u ovom domenu je program „Bolji način“ kroz koji će se u naredne tri godine terminalizovati 25.000 preduzetnika, MSP-ova i državnih institucija. 

Kada su u pitanju lokacije na kojima bi želeli da plaćaju karticama, a da to trenutno nije moguće,  osim kurirskih službi u trenutku dostave (29 odsto) i trafika (32 odsto), građani su istakli pijace (33 odsto), a prvi put otkako se sprovodi istraživanje na prvom mestu našle su se medicinske ustanove (35 odsto). 

Ispitujući šta je to što građane motiviše da plaćaju karticama, MasterIndex je pokazao da su to pre svega popusti (61 odsto) i mogućnost da zaista plate karticom na bilo kojoj lokaciji (44 odsto), a na listi su se našli i povrat novca (34 odsto) i mogućnost podizanja gotovine prilikom plaćanja karticama (33 odsto).

Ova poslednja opcija, koju je kompanija Mastercard premijerno uvela na tržište Srbije 2019. godine, dobija na popularnosti, a kako studija pokazuje oni koji je koriste, najčešće to rade u supermarketima (27 odsto) i na benzinskim pumpama (16 odsto).

Srbi najčešće biraju domaće veb šopove

MasterIndex pokazaju da se 82 odsto ispitanika susrelo sa onlajn plaćanjima i kupovinom. Uglavnom se onlajn plaćanja obavljaju na mesečnom nivou (39 odsto), dok 7 odsto ispitanika praktikuje da plaća onlajn makar jednom nedeljno. 

Skoro polovina onlajn kupaca (47 odsto) plaća račune karticama, što na nivou tržišta predstavlja značajan faktor za edukaciju krajnjih korisnika i uključivanje novih građana u e-commerce vode. Pored plaćanja računa, ispitanici onlajn kupuju odeću (44 odsto) i namirnice (20 odsto), dok 17 odsto njih koristi usluge servisa za dostavu. 

Domaće veb prodavnice su češća šoping adresa od inostranih onlajn šopova (56 odsto naspram 10 odsto ispitanika), a 15 odsto ispitanika nema preferencije. Nije zanemarljiv ni udeo koji u onlajn trgovini imaju društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, kao novi kanali prodaje kojima se okreće 12 odsto ispitanika MasterIndex istraživanja.