Džonson elektrik otpušta oko 350 radnika, uz dogovor sa sindikatom oko otpremnina

Kompanija Džonson elektrik koja posluje u Nišu, otpustiće oko 350 radnika, odlučeno je na jučerašnjem sastanku u tom preduzeću kojem su prisustvovali predstavnici fabrike, radnici i sindikati.

Svi radnici dobiće otpremninu koja sledi, a prema rečima predsednika sindikata „Sloga“ Željka Veselinovića, radnici će se sami prijavljivati za otpreminu.

„Razgovarali smo o modelima kako bi moglo da se reši pitanje viška radnika i šta bi bilo najbolje. Došli smo do zaključka da bi, ukoliko bi se išlo na socijalni program odnosno pravljenje tehnološkog viška, ljudi dobili manje novca. Pregovori kompanije u Nišu sa centralom su trajali petnaestak dana i nakon toga je fabrika dobila sredstva koja služe kao stimulativne otpremnine. Dali su predlog da se ljudi prijavljuju dobrovoljno. Nema pritisaka, pretnji i slično“, rekao je Veselinović za Novu ekonomiju.

Najpre će otpuštanje radnika imati dobrovoljnu fazu, odnosno, radnici će se sami prijavljivati za otpremnine.

„Oni koji imaju do 18 meseci staža u Džonsonu dobiće tri bruto plate, pet bruto plata za one koji imaju od 18 meseci do 36 meseci i šest bruto plata za sve one koji imaju preko tri godine staža u fabrici“, rekao je on.

Dodao je da oni koji su počeli relativno skoro da rade, mogu da odbiju dve do tri hiljade evra otpremninu, što je prema njegovim rečima „sasvim korektno“.

Ukoliko se ne bude prijavilo 350 radnika za stimulativne otpremnine, uslediće program rešavanja tehnološkog viška.

„U toj fazi, mi kao sindikat smo dogovorili sa njima da se vodi računa o imovinskom stanju radnika, da se vodi računa o tome da li je neko samohrani roditelj, bolestan i slično. Kompanija će te predloge uvažiti“, rekao je on.

Istakao je da je Džonson elektrik kontaktirao i neke fabrike iz Niša i okoline, kojima su potrebni radnici da onima koji žele da rade, napišu preporuke i da taj deo radnika pređe da radi u druge firme.

„Do 10. marta će biti neka vrsta otvorenih vrata u Džonsonu, kada će radnici moći da se raspitaju u fabrici koliku otpreminu će moći da dobiju, šta bi bilo ako bi prošli kroz program kao tehnološki višak, da dostave svoj CV ukoliko žele da rade u nekoj drugoj kompaniji ili da dostave određene podatke u vezi sa svojim materijalnim stanjem, bračnim stanjem i slično“, ističe Veselinović.

Istakao je da je ovo prvi put da je učestovao u korektnom načinu rešavanja smanjenja broja radnika, iako situacija u kojoj 350 ljudi ostaje bez posla nije laka.

„Pozitivno sam iznenađen, bez obzira što je toliko ljudi višak, načinom na koji je urađeno to. Ovo je pozitivan primer kako poslodavci i sindikati mogu zajedno da sarađuju i nađu adekvatno rešenje i što je najvažnije, žele da sačuvaju radnike koji hoće da rade i koji su materijalno i zdravstveno ugroženi“, dodao je on.

Stimulativne otpremnine su pogodne, prema njegovim rečima, za mlađe ljude koji će moći i lakše da nađu posao.  Takođe, ističe Veselinović, da su uglavnom mlađi ljudi pozitivno reagovali na ova rešenja, a da su se ostali raspitivali o svojim pravima i detaljima programa.

Problem na globalnom tržištu automobila razlog za otpuštanja

Na pitanje zašto kompanija otpušta radnike i kako je došlo do toga, Veselinović je rekao da postoji problem na globlanom tržištu.

„Svetska industrija proizvodnje automobila je pogođena i oni imaju problem sa viškom radnika. Postoji i neka robotizacija određenih linija i u narednom periodu će roboti zameniti deo ljudi“, rekao je on.

Dodao je da ovo nije samo samo u ovoj fabrici slučaj, već da se to dešava i u Benetonu, Juri, Aptivu i Leoniju.

„To jeste neki poremećaj na tržištu automobila, a mi kao zemlja nismo više toliko interesantni. Sada sve više se seli proizvodnja na jug Afrike, jer je tamo jeftinija radna snaga. Nama su isto tako plate i porasle u evrima, kupovna moć građana ne, ali su plate u evrima porasle i kompanije već sada gledaju na jeftinija tržišta, pre svega one koje posluju u ovom sektoru“, rekao je on.

Kompanija Džonson elektrik je 2016. godine je potpisala ugovor sa Ministarstvom privrede Srbije prema kojem je trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja, tačnije da proširi proizvodni pogon za proizvodnju elektro motora. Kompanija je trebalo da ima 3.400 radnika, ali je ugovor vremenom menjan, pa je fabrika smanjivala broj radnika koji treba da zaposli u narednom periodu, subvencija nije isplaćena fabrici u potpunosti, a fabrika je deo novca i vratila državi.

Džonson elektrik se poslednjom izmenom ugovora obavezao da od 31. decembra 2022. godine do 31. decembra 2027. neće smanjivati broj zaposlenih ispod 1.550 i da će tokom istog tog perioda svakom zaposlenom redovno isplaćivati zaradu u visini minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom o radu uvećanu za najmanje 20 odsto.

Ovim ugovorom su se obavezali i da u navedenom periodu neće smanjivati vrednost osnovnih sredstava dostignutu realizacijom investicionog projekta.

Takođe, ugovorne strane su dogovorile i da na osnovu Ugovora o dodeli sredstava, Džonson elektrik vrati državi, najkasnije do 31. decembra 2024. godine do sada isplaćena sredstva u iznosu od 965.766 evra.

Kompanija u Srbiji posluje od 2013. godine u Nišu.  Prema podacima Agencije za privedne registre je u 2023. godini imala 2.412 zaposlenih i poslovni prihod od 254,6 miliona evra.

Džonson elekrik se bavi proizvodnjom elektro motora, mikromotora, aktuatora, pokretačkih podsistema i povezanih elektro-mehaničkih komponenti.

Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi, 300 ljudi ostaje bez posla