E-Bolovanje koštalo oko dva miliona evra – digitalizacija smanjuje administrativne troškove poslodavaca

Godišnje se otvori oko 150.000 bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), što su ujedno, kako pokazuju podaci, bolovanja koja se odnose na najveći deo ukupnog finansijskog opterećenja zbog svog trajanja i visine isplata. Procenjuje se da administrativni trošak obrade bolovanja za poslodavce iznosi između 750 miliona i 1,8 milijardi dinara godišnje, i to isključivo za postupke u vezi sa dokumentacijom, komunikacijom sa RFZO i obradom zahteva, bez uračunatih troškova samih naknada zarada.

Zbog, između ostalog, ovakvih procedura, gubljenja vremena, troškova, uspostavljena je platforma „e-Bolovanje-Poslodavac„.

Ona omogućava da poslodavci imaju uvid u podatke koji su im potrebni kako bi evidentirali da li je njihov zaposleni na bolovanju, do kada je planirano bolovanje, ali i podatak o tome na koji način će biti isplaćena zarada zaposlenom za taj mesec.

Iako je zakon donet 4. decembra 2025. godine, platforma je napravljena još 2021. godine, pokazuju podaci do kojih je došla Nova ekonomija.

Platformu je naime, naručilo Ministarstvo zdravlja 2021. godine i tada je za potrebe uspostavljanja platforme platilo 164,2 miliona dinara bez PDV-a, odnosno 197,1 milion dinara sa PDV-om (oko 1,6 miliona evra).

Posao je dobio konzorcijum firmi koji čine Telekom Srbija, MedIT d.o.o. i Nites d.o.o.

Najmanji procenat posla trebalo je da obavi Telekom, dok su druge dve kompanije bile zadužene za razvoj funkcionalnosti, ali i integraciju sistema sa drugim sistemima i platformama u zdravstvu.

Godine 2025. u julu, nakon izjave ministra zdravlja Zlatibora Lončara da radnici u Srbiji zloupotrebljavaju bolovanja, da ih otvaraju onda kada je „sezona radova“ i da ljudi koji rade u fabrikama ili preduzećima otvaraju bolovanja i odlaze da rade na imanjima, te fabrike i ljudi koji vode fabrike „trpe“, istim firmama dodeljen je posao održavanja platforme eBolovanje.

Vrednost ovog posla je bila 39,7 miliona dinara sa PDV-om (oko 340.000 evra).

Nakon što je platforma tehnički uspostavljena 2021. godine, krajem 2025. godine donesen je i zakon koji je omogućio da  platforme e-bolovanje bude puštena u rad. Javnost je bunila informacija da li će poslodavac sada moći da vidi šifru bolesti zaposlenih i njihove zdravstvene kartone, o čemu je pisala Nova ekonomija.

Digitalizacija bolovanja – realizacija preporuke iz NALED-ove Sive knjige

Uvođenje sistema eBolovanje predstavlja realizaciju jedne od dugogodišnjih preporuka „Sive knjige“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Projekat se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, RFZO-om i Kancelarijom za IT i eUpravu, uz stručnu i programsku podršku NALED-a.

„Cilj reforme je pojednostavljenje postupka ostvarivanja prava na bolovanje i isplate naknade zarade, kroz potpunu digitalizaciju procesa i eliminaciju papirne dokumentacije. Time se smanjuju administrativni troškovi, broj odlazaka kod lekara, mogućnost grešaka i zloupotreba, kao i opterećenje za poslodavce i institucije“, navode iz NALED-a za Novu ekonomiju.

Iz NALED- a napominju i da pacijenti ne moraju da budu registrovani na portalu eZdravlje da bi ostvarili pravo na bolovanje, ali da je preporuka da to ipak urade.

„Ipak, registracija na eZdravlje se preporučuje, jer pacijentima omogućava uvid u svoje elektronske potvrde i doznake, kao i lakši pristup relevantnim zdravstvenim podacima. Elektronska razmena podataka između zdravstvenih ustanova, poslodavaca i RFZO-a uređena je Zakonom o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad“, navode iz NALED-a.

Dolazak kod izabranog lekara i dalje je neophodan prilikom inicijalnog pregleda i otvaranja bolovanja, ukoliko dođe do promene zdravstvenog stanja zbog koje je potrebno ranije zaključiti bolovanje i ukoliko je potrebno produženje bolovanja u odnosu na prvobitno procenjeno trajanje.

„U slučajevima kada se pacijent oporavi u okviru očekivanog trajanja bolovanja i vrati se na posao, nije potrebno dodatno odlaziti kod lekara radi zatvaranja bolovanja – doznaka se automatski formira na osnovu datuma koji je lekar uneo prilikom inicijalnog pregleda“, dodaju.

Zakon počeo da se primenjuje od 1. januara

Od prvog januara ove godine počela je primena Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju stupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-bolovanje-poslodavac“.

Izuzeće od korišćenja ovog sistema ima Bezbednosno-informativna agencija, Vojska Srbije za vojna lica, i fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje, navodi se u zakonu.

Kazne za poslodavce koji ne budu pristupili i koristili softversko rešenje „e-Bolovanje-Poslodavac“ određene su zakonom. Tako će se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniti poslodavac-pravno lice koji ne pristupi ovom sistemu na vreme. Preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica, a koji ne pristupi sistemu e-bolovanja, dobiće kaznu od 10.000 do 50.000 dinara.

Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice kod poslodavca, odnosno zastupnik poslodavca ukoliko je u pitanju preduzetnik.

Poslodavac je bio dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac“ do 1. januara 2026. godine, izuzev preduzetnika koji zapošljavaju jedno ili više lica koji su dužni da se registruju i pristupe softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac“ do 1. januara 2027. godine.

Više o ovoj temi možete pogledati u emisiji Nove ekonomije „Nova ekonomija danas“ na našem Jutjub kanalu: