EBRD kroz projekte u Srbiji uložila 850 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložila je tokom 2023. godine 850 miliona evra u Srbiji, što je za dvesta miliona više nego u 2022. godini, rekao je regionalni direktor EBRD-a Mateo Kolanđeli.

Kao jedno od najvažnijih izdvajanja za Srbiju u prošloj godini istakao je kredit u visini od 300 miliona evra za likvidnost za Elektroprivredu Srbije, zatim finansiranje projekata naučno-tehnoloških parkova širom Srbije i Biokampusa u Beogradu.

„U decembru kao najveća investicija izdvaja se ona u Telekomove stubove koju smo nedavno završili. To je jedna od strateški najvećih investicija koje imamo u portfoliju“, rekao je Kolanđeli na predstavljanju izveštaja o tranziciji.

Dodao je i da je prioritet EBRD-a ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji jer zemlja ima priliku da smanji energetski intenzitet.

Kako je kazao, EBRD je odgovrna samo za projekte i praćenje realizacije projekata ali ne i za njegove efekte, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa odgovornošću po pitanju projekata koji se tiču zelene tranzicije..

Na pitanje novinara, da li EBRD zaista predstavlja neku vrstu garanta da neće biti nelegalnih sredstava u toku realizacije programa i da li kontroliše sopstvene mehanizme, Kolanđeli je rekao da za sve što EBRD finansira „nameće svoje standarde i kontroliše na koji se način novac troši“.

„Mislim da to ne može zaista da bude garantovano maksimalno, ali se trudimo da sve bude u skladu sa našim standardima i budite sigurni da to želimo da postignemo sa svim svojim projektima“, kazao je on na konferenciji.

Rekao je da je EBRD banka koja bazira svoje investicije i ulaganje u njih na osnovu potražnje i prilika koje postoje u zemljama. Polazna tačka u ulaganjima u Srbiju, pored energetike je i infrastruktura.

„Ako pogledamo transport, putevi u regionu su se poboljšali u poslednjih par decenija, a ono što još treba da se poboljša je konektivnost železnica. Očekujem da ćemo nastaviti da se fokusiramo sa svojim aktivnostima“, rekao je on.

Dodao je da će prioritetni projekat kada je u pitanju infrastruktura u Srbiji biti spajanje severa i juga zemlje, odnosno železnički koridor koji će ići do granice sa Severnom Makedonijom i dalje.

Kada se radi o energetskom sektoru, pokretački faktor će biti to koliko građani mogu da izdvoje novca za ekološka rešenja.

Stambeni fond troši trećinu energije, „divlja gradnja“ ne može da dobije subvencije