Stambene zgrade u Srbiji troše trećinu celokupne energije, što je 3,5 puta više od evropskog proseka, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Iako će država do 2027. godine uticati na poboljšanje ove statistike – dodelom bespovratnih sredstava za zamenu stolarije i ugradnju toplotne izolacije – značajan broj zgrada ne može dobiti ove subvencije pošto nisu legalno izgrađene, jedna je od poruka današnjeg skupa u Privrednoj komori Srbje (PKS).
Đedović Handanović je na konferenciji rekla da je cilj projekta „Energetska sanacija stambenih, višeporodičnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja – Javni ESCO Projekat“ saniranje oko 500 energetski neefikasnih zgrada, odnosno oko milion kvadratnih metara.
To će državu koštati blizu 64,5 miliona evra, koliko će resorno ministarstvo podeliti gradovima i opštinama obuhvaćenim projektom, koji se sprovodi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).
“Prioritet su zgrade koje mogu najviše da uštede a naša procena je da može da se uštedi do 35 odsto energije”, rekla je Đedović Handanović.
Ona je pojasnila da građani u svojim lokalnim samoupravama konkurišu za dodelu sredstava – polovinu sanacije plaćaju sami, dok se druga polovina troškova za energetsku sanaciju finasira iz projekta.
Naglasila je da je od ukupno 15 jedinica lokalne samouprave koje trenutno učestvuju u projektu u šest završen javni poziv, dok su u devet javni pozivi u toku.
Do sada je 950 stambenih jedinica prijavljeno za energetsku sanaciju, a najveći deo, više od polovine, se nalazi u Beogradu.
Koristi od programa su, višestruke: Građani će sami moći da utiču na troškove grejanja zimi i troškove hlađenja prostora leti, vizuelni momenat zgrada je lepši a njihov životni vek će biti produžen.
Ona je dodala da je kroz državni program sanacije zgrada do sada potpisan 131 ugovor sa jedinicama lokalne samouprave za dodelu subvencija i da je od toga potpisano 2.200 ugovora sa građanima širom Srbije.
„Cilj je da do kraja 2024.godine oko 10.000 domaćinstava budu obuhvaćeno subvencijama države, kako bi mogli da zamene stolariju, ugrade kotlove, stave panele i tako dalje”, rekla je ona.
U prethodne tri godine, država je na ovaj način „pomogla“ oko 20.000 domaćinstava, a ove godine je obezbeđeno skoro tri puta više sredstava za ove namene, kazala je ministarka.
Još jedna posledica „divlje gradnje“
Značajan broj zgrada ne može da dobije dozvolu za energetsku sanaciju jer nisu legalno izgrađene, dok neke od zgrada nemaju mogućnost plaćanja energije po potrošnji (već po metru kvadratnom), rekao je ekspert za energetsku efikasnost i zelene zgrade iz EBRD-a Bojan Bogdanović.
Prema njegovim rečima, od 59 toplana u Srbiji, 45 i dalje nije prešlo na naplatu energije po potrošnji.
„To nije dobro, jer građani ne mogu da smanje svoje račune za energiju, niti da kontrolišu svoju potrošnju“, rekao je Bogdanović.
Dodao je i da projekat može da pomogne u smanjenju zagađenja vazduha, manjeg uvoza energenata za grejanje ali i efikasnijeg hlađenja i grejanja zgrada.
Zgrade koje je potrebno prvo sanirati su uglavnom izgrađene šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka pa je adekvatna izolacija na njima prioritet.
Samo u toku 2021. i 2022. godine, 2.000 domaćinstava u 151 gradova i opština je dobilo subvencije za zamenu stolarije, kotlova i izolacije u iznosu od 2,7 milijardi dinara.
Projekat se završava 2027. godine i očekuje se da će do data više od 50.000 domaćinstava biti energetski sanirano.
Konkurs za energetsku sanaciju zgrada produžen do februara