EBRD: Oporavak Srbije u 2021. biće manje nego što se predviđalo

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenjuje da će bruto domaći proizvod Srbije tokom tekuće godine pasti za 3,5 odsto, a da će u 2021. godini beležiti rast od oko 3 procenta. Na rast bi dodatno negativno uticalo ako bi Srbija ili njeni ključni trgovinski partneri ponovo počeli da primenjuju strože mere fizičkog distanciranja, navodi se u poslednjim Regionalnim ekonomskim izgledima koje je objavila finansijska institucija.

EBRD je umanjila svoje projekcije i sada predviđa sveukupno smanjenje rastućih ekonomija (u koje investira) od 3,9 procenata ove godine, a povratak rastu i skok od 3,6 odsto naredne godine.

U prethodnim prognozama objavljenim u maju EBRD je tokom 2020. godine očekivala prosečan pad od 3,5 procenta i snažniji oporavak od 4,8 odsto u narednoj godini.

Podaci za Srbiju za 2020. godinu nisu revidirani, dok su procene rasta za 2021. godinu smanjeni za dodatna 3 procentna poena.

To znači da će naša zemlja dostići prošlogodišnji nivo BDP-a po glavi stanovnika tek u četvrtom kvartalu 2021. godinu.  

„Rast BDP-a Srbije je bio snažan u prvom kvartalu 2020. godine, na nivou od 5 odsto na godišnjem nivou, vođen rastom potrošnje, državnim rashodima i investicijama. Istovremeno, rast izvoza se ublažio na 3,1 odsto na godišnjem nivou, što je najsporija kvartalna stopa od 2014. godine“, navodi se u analizi.

Sa druge strane, u drugom kvartalu 2020. godine zabeležen je pad ekonomske aktivnosti od 6,5 procenata na godišnjem nivou usled strogih mera (protiv koronavirusa), dovodeći ukupan rast u prvoj polovini 2020. godine do negativnih 0,9 odsto na godišnjem nivou.

„Uticaj COVID-19 je manje ozbiljan nego u nekim (sličnim ekonomijama), delom zbog visokog doprinosa osnovnih proizvoda ukupnoj proizvodnji. Strane direktne investicije i doznake radnika u prvoj polovini godine opale su za oko četvrtinu na godišnjem nivou. Inflatorni pritisci i dalje su prigušeni, pri čemu je stopa inflacije u prvih sedam meseci 2020. u proseku iznosila 1,5 odsto na godišnjem nivou“, dodaje EBRD.

Navodi se i da je Narodna banka Srbije, pored drugih mera monetarne politike, intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom od 1,4 milijarde evra u prvih sedam meseci 2020. godine, a da je kurs prema evru ostao stabilan.

„Vladine mere za borbu protiv efekata COVID-19 usredsredile su se uglavnom na očuvanje zaposlenosti i povećanje likvidnosti kompanija, ali su troškovi ovih mera doveli javni dug do 58 procenata BDP-a do sredine godine, oko pet procentnih poena više nego što je bio krajem 2019“, zaključuje se u analizi.

Problem je predstavljao i međugodišnji pad doznaka iz inostranstva u periodu januar-maj za oko 30 odsto,tendencija koja se može nastaviti ako se ekonomski migranti zbog globalne krize vrate u Srbiju.