EBRD predstavio program finansiranja zelene ekonomije u Srbiji

EBRD je zvanično najavila početak novog finansijskog instrumenta za finansiranje zelene ekonomije (GEFF) u Srbiji, koji će omogućiti kredite domaćinstvima za poboljšanje energetske efikasnosti. Podsticaje i tehničku saradnju u znak podrške investiranju u zelenu tehnologiju obezbediće Evropska unija (EU), austrijska federacija
Ministarstvo finansija i Zajednički fond za zapadni Balkan (EVBJF) pod zapadnim Balkanom
Investicioni okvir (VBIF).

Današnji događaj u Beogradu okupio je učesnike u GEFF programu, uključujući donatore, predstavnike
lokalnih vlasti, lokalne partnerske banke, dobavljače i proizvođače zelenih tehnologija za rezidencijalni sektor,
i beleži uspešan početak novog programa.

Domaćin događaja bila je Žužana Hargitai, direktor regionalne kancelarije za Zapadni Balkan iz EBRD a ključne govore održali su gospodin Aleksandar Antić, ministar
rudarstva i energetike iz Vlade Republike Srbije, njegova ekselencija Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije
Evropske unije u Republici Srbiji, gospodin Leander Trepel, predstavnik u upravnom odboru EBRD i gospođa
Violeta Kogalničeanu, rukovodilac odeljenja za infrastrukturu i energetsku efikasnost, Skretarijat Energetske
zajednice.

Osnovne informacije o GEFF programu predstavila je Veronika Špacapan, rukovodilac GEFF programa iz EBRD London, nakon čega su govorili predstavnici partnerskih banaka, gospođa Feza Tan, predsednica izvršnog odbora UniCredit banke u Srbiji i gospodin Nikola Stamenković, šef UniCredit i Erste banka prve su dve lokalne partnerske finansijske institucije koje su se priključile programu kreditnim linijama od po 600 miliona dinara (5,1 miliona evra) namenjenih za kredite građanstvu.

Građani Srbije će moći da apliciraju za kredite ovih partnerskih banaka za investicije u energetski efikasna tehnološka rešenja za svoje domaćinstvo poput novih prozora sa dvostrukim ili trostrukim staklom, kotlova visoke efikasnosti grejanja ili termalnu izolaciju objekta.

Evropska banka za obnovu i razvoj predstavila je, sa partnerskim organizacijama, program finansiranja zelene ekonomije u Srbiji za investicije u energetsku efikasnost u domaćinstvima, kao deo regionalnog programa EBRD za Zapadni Balkan u ukupnom iznosu od 85 miliona evra.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je najveća potrošnja energije u domaćinstvima, čak 35 odsto, ukazujući da su tu i moguće najveće uštede.

Prema njegovim rečima, domaćinstva u Srbiji troše nekoliko puta više energije nego ista domaćinstva u zemljama EU.

Antić je naveo primer ranijih projekata ministarstva, takođe sa partnerskim organizacijama iz EBRD i KfW, za energetsku efikasnost u javnim zgradama gde su ostvarene uštede od 40 odsto.

Svaki dinar uložen u energetsku efikasnost se vrlo brzo vrati, ocenio je Antić.

Energetsku efikasnost, dodao je on, vidimo kao dodatni izvor energije i projekat koji smo počeli 2010. godine ispunjen je na današnji dan u 90 odsto od postavljenog cilja.

Antić je rekao da Srbija ulaže u obnovljive izvore energije i da je nedavno pušten vetropark koji je doneo nova 42 megavata na mreži, pa će do kraja godine u mreži biti 200 megavata struje iz obnovljivih izvora.

Regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj rekla je da je ta institucija sa partnerima opredelila 85 miliona evra za šest zemalja Zapadnog Balkana za unapređenje energetske efikasnosti stambenog sektora.

Prema njenim rečima, u Srbiji su dve partnerske banke Erste i Unicredit koje će odobravati kredite i to u dinarima kako bi se doprinelo dinarizaciji srpske ekonomije.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su brojni razlozi zašto treba ulagati u zelenu ekonomiju, a među najvažnijima su borba protiv klimatskih promena, uspostavljanje energetske sigurnosti i smanjenje zavisnosti od spoljnih dobavljača energenata, dok energetska efikasnost donosi i uštede za domaćinstva.

Za Srbiju je važno i što će energetska efikasnost biti dobra za njen pregovarački proces o priključenju EU i ispunjenja uslova iz poglavlja, dodao je Fabrici.

Fabrici je rekao da se EU, kroz Pariski sporazom o klimatskim promenama, obavezala da smanji za 40 odsto emisiju gasova staklne bašte, da najmanje 27 odsto energije koristi iz obnovljivih izvora i da za 20 odsto unapredi energetsku efikasnost do 2050. godine.

Šefica Odeljenja za energetsku efikansost i infrastrukturu u Sekretarijatu Energetske zajednice Violeta Kogalničeanu zahvalila je učesnicima programa što su pristali da se kreira ovaj instrument (GEFF), jer se 2015. godine konstatovalo da su svi spremni da investiraju u energetsku efikasnost javnih zgrada, ali ne i domaćinstava.

Prema njenim rečima, pažljivim programiranjem došlo se do programa, a iskustva pokazuju da domaćinstva kroz energetsku efikasnost godišnje mogu da uštede od 300 do 400 evra, a nekad i više.

Vi ste najveća zemlja regiona i od vas se očekuje da budete predvodnici, rekla je Kogalničeanu.

Program za finansiranje zelene ekonomije za Zapadni Balkan već je počeo sa primenom u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Makedoniji i danas u Srbiji, za koju je opredeljeno 10,2 miliona evra.

Za zajam se mogu prijaviti fizička lica, stambene zajednice, udruženje vlasnika stanova u zgradama ili druga slična tela, pružaoci usluga kao što su kompanije za održavanje stambenih jedinica, dobavljači koji isporučuju ili prodaju prihvatljive tehnologije u Tehnološkom sektoru i proizvođači koji proizvode prihvatljove tehnologije u Tehnološkom sektoru.

Učesnici konferencije naveli su da program sprovode u Srbiji Erste i Unicredit banka, ali da očekuju da se prijave i druge poslovne banke.