Efikasno upravljanje javnim skloništima u Srbiji – nemoguća misija

Efikasno upravljanje javnim skloništima u Srbiji nije moguće jer je ova oblast neutvrđena, a javnom preduzeću koje njim upravlja nedostaju resursi, ocenila je Državna revizorska institucija (DRI). U međuvremenu, Javno preduzeće za skloništa već čitavu deceniju posluje sa gubitkom, a deo prostorija koje izdaju nisu više funkcionalne, rezultati su inspekcijskog nazoru.

„Način održavanja skloništa za sklanjanje stanovništva nije adekvatno propisan, što u praksi otežava nihovo održavanje, kao i sprovođenje tehničke kontrole i inspekcijskog nadzora nad njima“, navodi se u izveštaju.

Pored toga, nisu u dovoljnoj meri obezbeđena finansijska sredstva neophodna za adekvatno održavanje javnih skloništa, a nedostaju i određeni stručni kadrovi.

„Postojeći nivo održavanja javnih skloništa nije dovoljan da obezbedi očuvanje njihove sigurnosti i funkcionalnosti na dug rok. Pojedina javna skloništa ne pružaju predviđeni stepen zaštite jer određeni nedostaci utvrđeni kroz tehničku kontrolu i inspekcijski nadzor nisu otklonjeni ni nakon više godina“, navela je DRI.

Javno preduzeće za skloništa je osnovala Vlada Srbije 1992. godine na osnovu Zakona o odbrani. Prošle godine  preduzeće je imalo 107 zaposlenih, vrednost kapitala je bila 82,9 miliona evra, a poslovni prihodi iznosili su dva miliona evra. Preduzeće je poslovala sa minusom od oko 960.000 evra.

Od ukupno 1.442 koja postoje u Srbiji, ukupne površine oko 285.000 kvadratnih metara, tehnička kontrola u toku godine se izvrši na malom broju njih zbog manjka radne snage.

Neka od skloništa nisu više upotrebljiva, a neka su ocenjena kao „nezadovoljavajuća“.

Inspekcijskim nazorom 426 javnih skloništa u periodu od 2019. do 2022. godine, Sektor za vanredne situacije je utvrdio da 11 njih nije upotrebljivo, 311 je upotrebljiva „uz određene nedostatke“, dok je samo 84 njih bila bez nedostataka.

Tom prilikom je inspekcija izrekla više od 2.000 mera u vezi sa tekućim i investicionim održavanjem, od čega je Javno preduzeće „Skloništa“, koje upravlja njima, realizovalo oko 450 mera.

Ovo preduzeće, kako se navodi, otežano održava javna skloništa koja u mirnodopskim uslovima stanari koriste kao ostave jer obaveze stanara nisu jasno uređene.

Tako je JP „Skloništa“ ovlašćeno da vrši tehničku kontrolu skloništa, instalacija, uređaja i opreme u njemu, a kada je sklonište izdato,  preduzeće ima obavezu da o kontroli obavesti zakupca tri dana ranije.

Ukoliko zakupac onemogući tehničku kontrolu skloništa, JP „Skloništa“ je ovlašćeno da bez saglasnosti i prisustva zakupca uđe u sklonište i izvrši planiranu kontrolu.

Takođe, ugovorom je predviđeno da zakupac ne može da prepravlja ili adaptira sklonište bez pisane saglasnosti JP „Skloništa“.

Pored toga, zakupac ne može da koristi delove skloništa namenjene za smeštaj opreme i uređaja.

Kako „Skloništa“ privređuju?

„Skloništa“ sredstva za obavljanje svoje delatnosti uglavnom obezbeđuje od davanja u zakup prostorija i poslovnog prostora. Međutim, od 1.442 javna skloništa, dve trećine nije pogodno za izdavanje. Kod trećine koja je pogodna za izdavanje svako četvrto nije izdato jer nema zainteresovanih zakupaca. Stoga, princip samoodrživosti, kroz izdavanje u zakup, kod većine javnih skloništa nije primenljiv.

Sloništa se izdaju i koriste kao magacinski prostor, garažna mesta, prostor za obavljanje kulturnih delatnosti (muzički i plesni studio),  za obavljanje sportskih aktivnosti (teretana, fitnes klub, škola sporta), komercijalne svrhe (arhiva, štamparija, obućarska radnja, medicinska ordinacija, prodajni prostor) i druge.

Do 2012. godine, JP „Skloništa“ je imalo dodatni izvor sredstava – naknade za skloništa. Kako je navela DRI, njihovo ukidanje je imalo značajan uticaj na poslovanje preduzeća, jer ono od 2013. godine konstantno posluje sa gubitkom.

Naime, do 2012. godine je postojala obaveza investitora da, ukoliko ne gradi sklonište, uplati naknadu za sklonište JP „Skloništa“ u visini od dva odsto od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta.

Obaveza izgradnje skloništa, odnosno uplate naknade za sklonište, ukinuta je 2012. godine, kroz izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama.

U periodu od 2019. do 2022. godine, najznačajniji izvor sredstava za obavljanje delatnosti bili su prihodi od zakupa skloništa i garažnih mesta, koji su se u proseku kretali oko 118 miliona dinara godišnje.

Od drugih izvora sredstava za obavljanje delatnosti, jedino značajni su bili prihodi od zakupa poslovnog prostora i lokala, koji su se u proseku kretali oko 52 miliona dinara godišnje, u navedenom periodu.

Pritom, sredstva obezbeđena od davanja u zakup poslovnog prostora i lokala nisu predviđena samo za održavanje skloništa, već su predviđena i za održavanje poslovnog prostora i lokala.

Podaci pokazuju da oko dve trećine javnih skloništa nije pogodno za izdavanje, što znači da kod njih princip samoodrživosti nije ni primenljiv.

Tačnije, 951 javno sklonište, od 1.442 kojima upravlja JP „Skloništa“, ne mogu se izdati jer se nalaze jedan ili dva nivoa ispod zemlje, nemaju instalacije za mirnodopsko korišćenje, sanitarni čvor, prirodno svetlo i ventilaciju i/ili nemaju odgovarajući prilaz, a neka su čak podložna i plavljenju, naveli su predstavnici  JP „Skloništa“ prilikom intervjua datog DRI radi dodatnih objašnjenja stanja na terenu.

Nedostatak kadrova još jedan problem

Kao još jedan od problema u poslovanju, prema izveštaju Državne revizorske institucije u JP“Skloništa“, navodi se i nedostatak kadrova odnosno izvršilaca. Samim tim, postoji rizik da se javna skloništa ne održavaju na odgovarajući način.

U preduzeću postoje dve organizacione jedinice, a to su Sektor za tehničke poslove i Kontrolno telo. Sektor za tehničke poslove obavlja poslove u vezi sa održavanjem javnih skloništa, dok Kontrolno telo obavlja poslove u vezi sa tehničkom kontrolom javnih skloništa.

Tako je prema podacima u periodu od 2019. do 2022. godine u Sektoru za tehničke poslove u proseku nedostajalo oko 40 odsto izvršilaca, dok je u Kontronlnom telu u proseku  nedostajalo oko 60 odsto izvršilaca, u odnosu na sistematizovan broj.

Pritom, ovom javnom preduzeću nedostaje oko trećine izvršilaca, od 177 koliko je predviđeno sistematizacijom. Primera radi, prema pravilniku o organizaciji i sistematizaciji, koji je važio 31. decembra 2022. godine, bilo je sistematizovano 177 izvršilaca u JP „Skloništa“, dok je bilo popunjeno 107 izvršilaca, odnosno nedostajalo je 70 izvršilaca.

„Nedostatak određenih stručnih kadrova je posebno izražen u Sektoru za tehničke poslove i Kontrolnom telu, koji obavljaju poslove održavanja i tehničke kontrole javnih skloništa. Shodno navedenom, postoji rizik od toga da se javna skloništa ne održavaju na odgovarajući način“, navela je DRI.

U skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za skloništa, jedanput godišnje bi trebalo da se vrši tehnička kontrola javnih skloništa kako bi se obezbedila njihova sigurnost i funkcionalnost.

Javna skloništa se mogu dati u zakup i to je još jedan od načina finansiranja ovog preduzeća, međutim, ona koja su izdata zahtevaju posebnu pažnju prilikom sprovođenja tehničke kontrole.

„U periodu od 2019. do 2022. godine, oko 67 odsto od 339 javnih skloništa, koja su u tom periodu bila izdata u zakup, nije bilo predmet tehničke kontrole.
Pritom, analiza odabranih studija slučaja je pokazala da kod pojedinih javnih skloništa, koja su bila izdata u zakup, nije bilo omogućeno sprovođenje svih predviđenih pregleda i merenja jer pristup prostorijama, uređajima, instalacijama i opremi nije bio moguć, zbog stvari zakupaca“, navodi se u izveštaju.

Zbog ovoga, Državna revizorska institucija je dala preporuku preduzeću „Sloništa“ kako bi se poboljšao njegov rad.

Između ostalog, u preporukama piše da bi „Skloništa“ trebalo da pokrene inicijativu za izmenu modela finansiranja svoje delatnosti ali i da u većoj meri koristi raspoložive kapacitete svog Kontrolnog tela i donese plan tehničke kontrole kojim bi bila uređena češća kontrola skloništa.

Kako skloništa treba da izgledaju i gde se nalaze?

Javna skloništa su rasprostranjena širom Srbije, odnosno nalaze se na teritoriji 36 jedinica lokalne samouprave. Najviše njih se nalazi na teritoriji Grada Beograda oko 68 odsto, odnosno 980 javnih skloništa, zatim na teritoriji Grada Novog Sada (154) i na teritoriji Grada Niša (53) javna skloništa.

Kada je u pitanju Grad Beograd, posmatrano po gradskim opštinama, najviše ih ima na teritoriji Novog Beograda (244 javna skloništa), zatim na teritoriji Zvezdare (132) i Rakovice (130 javnih skloništa).

Sklonište namenjeno za zaštitu stanovništva od ratnih dejstava mora da ima zatvorene i funkcionalno povezane prostorije koje obezbeđuju zaštitu od
mehaničkog, toplotnog, radijacionog i hemijskog dejstva oružja.

Takođe, mora da ima ulaz i pomoćni izlaz koji su otporni na udarni talas eksplozije, kao i da ima ugrađena sredstva, opremu i uređaje za zaštitu otvora i za zadovoljavanje neophodnih fizioloških potreba lica predviđenih za boravak u skloništu.

Kada su u pitanju prostorije, u zavisnosti od veličine, skloništa moraju/mogu da imaju prostorije za kretanje, prostorije za boravak, sanitarne prostorije, prostorije za uređaje i druge…

Javno preduzeće za skloništa postavlja malu solarnu elektranu