„eFiskalizacija: Modernizacija ili malverzacija?“

eFiskalizacija je tema kojom se ovih dana bavi veliki broj privrednika i potrošača. Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ navodi da, za razliku od sadašnjeg sistema fiskalnih kasa, koji ne zahteva internet konekciju i košta 480 dinara mesečno, novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 dinara, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 RSD mesečno.

„Da li je u pitanju modernizacija, kako to predstavlja Ministarstvo finanasija ili još jedna malverzacija kako to deluje velikom broju privrednika? (…) Umesto mesečnog troška od 480 dinara imamo trošak od 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za privredu“, navodi se u saopštenju te organizacije. 

Novi zakon predviđa i širi obim obveznika fiskalizacije, kao što je delatnost 85.5 koja se odnosi na ostalo obrazovanje, obveznke paušalnog poreza gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju, a u koje spadaju i inženjeri, arhitekte, zanatlije, itd. 

Prema njihovoj oceni, ta stavka je problematična jer uplate koje ležu na račun preko mBankinga, eBankinga i virmana ne dobijaju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži, što uvodi u pravnu nesigurnost.

„Takođe, mesečni troškovi će ‘pogurati’ mnoge iz ovih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga biti jeftinija. Kad radite na crno kazne su minorne, a kad radite registrovani kazne su enormne“, navodi se u saopštenju. 

Pored toga, oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu, ili će se raditi na crno. 

Novi Zakon o fiskalizaciji je prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizacija, smanjenje troškova za privredu čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije koja je prvobitno najavljena u iznosu od tri milijarde dinara, a zatim je skočila na šest milijardi dinara, a privrednici se pitaju zašto budžet… nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima. 

„Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju besplatnu aplikaciju može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem. Danas je već praksa da umesto terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. Što bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako to sad deluje tvrde u saopštenju“, zaključuju u udruženju preduzetnika.