Evropska komisija za Novu ekonomiju o tome zašto „Jadar“ nije na listi strateških projekata: Predlozi zemalja van EU biće razmotreni naknadno

Evropska komisija je po prvi put usvojila juče listu od 47 strateških projekata za jačanje strateških sirovinskih kapaciteta Evropske unije (EU), što će zauzvrat ojačati evropski lanac vrednosti sirovina i diverzifikovati izvore snabdevanja. Novinare u Srbiji je zbunilo to što Srbija, odnosno projekat „Jadar“, nije na ovoj listi, ali kako za Novu Ekonomiju objašnjavaju iz EK, o projektima planiranim van EU  tek će se odlučivati.

“Komisija je takođe primila prijave za projekte koji se nalaze u trećim zemljama. Odluka o potencijalnom izboru ovakvih projekata biće doneta naknadno. Zbog toga u ovoj fazi ne komentarišemo moguće projekte u trećim zemljama,” rekao je portparol Komisije.

U vezi sa procedurom za izbor strateških projekata, Komisija je otvorila prvi poziv za podnošenje prijava od 23. maja do 22. avgusta 2024. godine, objašnjavaju iz EK.

Prema proceduri, nezavisni stručnjaci su procenili tehničke, finansijske i aspekte projekata koji se odnose na održivost, verifikovali njihovu klasifikaciju prema Okvirnoj klasifikaciji resursa Ujedinjenih nacija i potvrdili da li ispunjavaju kriterijume Zakona o kritičnim sirovinama. Na osnovu ovih stručnih procena, Komisija je pripremila preliminarnu listu odabranih projekata i konsultovala Odbor za kritične sirovine, sastavljen od država članica sa Evropskim parlamentom kao posmatračem. Odbor je zatim dao mišljenje kojim prihvata listu strateških projekata, kažu iz EK.

“Komisija će uskoro objaviti novi poziv za prijavu strateških projekata, koji je trenutno planiran za kraj leta,” kaže potparole EK.

Da bi bili izabrani kao strateški, prema Zakonu o ključnim sirovinama, projekti moraju da daju značajan doprinos sigurnosti snabdevanja EU strateškim sirovinama. Oni moraju da budu ili imaju potencijal da postanu tehnički izvodljivi u razumnom vremenskom okviru, da pokazuju očekivani obim proizvodnje i da se implementiraju na održiv način sa dovoljnim procenjenim nivoom poverenja. Strateški projekti takođe moraju pokazati da imaju prekogranične koristi izvan dotične države članice EU.

U julu su u Beogradu potpisani Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, kao i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji. U to vreme, dva potpisnika, nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik evropske komisije Maroš Šefčović, izneli su garancije da će iskopavanje litijuma u Srbiji biti vršeno u skladu sa najvišim svetskim ekološkim standardima.

Memorandum o razumevanju o sirovinama nije pravno obavezujući, kažu iz Komisije.

“Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima između EU i Srbije je pravno neobavezujući Memorandum kojim se uspostavlja bliska saradnja između Srbije i EU u pet oblasti: razvoj lanaca vrednosti za sirovine, baterije i električna vozila i vozila, istraživanja u oblasti zaštite životne sredine, socijalna istraživanja, finansiranje i ulaganja. Generalno, naša strateška partnerstva obezbeđuju okvir za saradnju u celom lancu vrednosti za čitav niz sirovina, a memorandumi o razumevanju se ne odnose na konkretne projekte ili sirovine,” navodi potparol EK i dodaje da je na nacionalnim vladama je da donose odluke o konkretnim industrijskim projektima i da stvaraju ekonomske prilike.

Evropska komisija usvojila strateške projekate kritičnih sirovina među kojima nema srpskog litijuma – ali će ga možda biti