Ekološke organizacije: Neustavne i izmene Zakona o zaštiti prirode

Ukupno trinaest ekoloških organizacija i stručnjaka iz oblasti ekologije ocenilo je da će izmene Zakona o zaštiti prirode omogućiti Vladi Srbije, Ministarstvu za zaštitu životne sredine i lokalnim  samoupravama da samostalno donose odluke od javnog i nacionalnog interesa. U zajedničkom saopštenju koje je objavio list Danas, ekolozi ocenjuju da će se građani Srbije zbog najavljenih izmena propisa „jednoga dana probuditi u pustinji“.

Izvršne vlasti će, kako se navodi, biti ovlašćene da donose odluke koje se tiču javnog interesa i u slučajevima „ako postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode“.

Zbog njih je, kako napominju, moguće raditi projekte i u najzaštićenijim područjima.

„Smatramo da je protivustavno da se Vladi Republike Srbije daje nadležnost da uredbom kao pravnim aktom nižeg reda ima pravo da ograniči ili čak ukine svaku odluku o zaštićenom području, usvajajući projekte koji su, po njima, od ‘opšteg interesa i nacionalnog značaja’,“ navodi se u saopštenju.

Organizacije podsećaju da su Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i CEKOR već zahtevali ocenu ustavnosti za uredbe po kojima se Vladi Srbije daje pravo da uredbom proglašava prostorne planove za posebne namene.

„Time će se praktično potpuno staviti van snage pravo građana na zdravu životnu sredinu, neometano korišćenje imovine, pravo uključivanja javnosti u ocenu prihvatljivosti i održivosti svih projekata koji će ugroziti potencijalne i već zaštićene ekološke vrednosti“, napominju stručnjaci i prestavnici ekoloških organizacija.

„Čak ni Vlada RS ne sme da gazi zakone i to bi trebalo da bude jasna granica. Ovako napisan zakon ostavlja otvorena vrata za svaku vrstu netransparentnog dogovora članova Vlade za kršenje Zakona o zaštiti prirode bez ikakve odgovornosti,“ tvrde potpisane organizacije.

Naglašavaju da se iz predloženog Nacrta vidi da ne postoji nikakva odgovornost ni Vlade, koja donosi odluku o javnom i nacionalnom interesu, niti organa koji donosi odluku o prihvatanju projekta koji može ugroziti ekološki značajno područje. 

Smatraju i da je u predlogu zakona posebno problematična konstatacija da „Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području“. 

Zbog toga će zakon, kako napominju organizacije, dozvoliti i ono što u prethodnim nije bilo moguće.

Zbog toga pozivaju javnost da se uključi u njihov rad, jer će se u protivnom probuditi u devastiranoj životnoj sredini.

„Pozivamo i najbogatije zemlje, koje bi trebalo da budu primer drugima, da hitno prekinu sa uzurpacijom prirodnih resursa i vršenje represije nad lokalnim narodom“, dodaje se u saopštenju. 

Organizacije poručuju kako veruju da Zakon o zaštiti prirode pripada najznačajnijim javnim dokumentima za svakog građanina, ali i za svaku modernu državu. 

Ustavnu žalbu u slučaju da se usvoje izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najavio je i Regulatorni instirut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).