Ekološki eksperiment: Reciklažni otpad ipak završio na deponiji u Vinči
Ulične kante za reciklažu u Beogradu
Istraživači i ekolozi stavili su u ambalaže za reciklažu GPS trakere i pratili njihovo kretanje na teritoriji Beograda. Taj mali eksperiment pokazao je da flaša nije otišla u postrojenje za separaciju otpada u Višnjičkoj ulici, već na gradskoj deponiji u Vinči.
„Proces prikupljanja i transporta reciklabila se vrši putem namenskih transportnih vozila sa lokacije prikupljanja do reciklažnog centra – Pogona za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina na dalji tretman sortiranja i baliranja“, tvrdi Gradska čistoća iz Beograda, a prenosi portal Klima 101.
Sekundarna separacija, na teritoriji Beograda jedino vrši u sortirnici u Višnjičkoj ulici i to je kako se navodi i potvrđeno u telefonskom razgovoru sa Pogonom Gradske čistoće Čukarica.
Kako se dodaje u tekstu, postavljeni GPS traker završio je na Vinčanskoj deponiji.
Dobre vesti su da količine odbačenog đubreta možemo da prepolovimo kompostiranjem bio-otpada. Preostalih 54 odsto naše korpe za smeće sačinjava staklo, aluminijum, plastika, karton, papir i tekstil – tj. dobrim delom reciklabilni otpad.
Prema Nacionalnom planu za upravljanje otpadom, država namerava da do 2034. ukine odlaganje otpada na nesanitarnim deponijama koje će biti zatvorene i rekultivisane.
Dosadašnji poduhvati čišćenja ovih odlagališta smeća završili su neuspehom – samo tokom 2021. očišćeno je 1.170 divljih deponija, ali su građani nastavili da deponuju đubre na 987 lokacija.
„Prvog dana, 26. decembra, GPS traker lutao je mojim naseljem, verovatno u kanti sa točkovima ili vozilu komunalnih radnika, da bi se dva dana kasnije, preko Ceraka, Košutnjaka i Mitrovog brda zaputio ka Vinči gde je posle nekoliko dana i nestalo signala“, kaže u svom tekstu Jelena Kozbašić, koja je i sprovela eksperiment.
Kako dodaje, u eksperimentu se skoncentrisala na male ulične kante za reciklabile koje su se poslednjih godina odomaćile na mnogim raskrsnicama širom prestonice, pre svega zato što su pristupačne, česte i Beograđani usputno bacaju otpad u njih.
„Sudbina moje flaše možda bi bila sasvim drugačija da sam je ubacila u reciklažni kontejner koji se nalazi u sklopu reciklažnih ostrva“, dodaje autorka ekserimenta.
Kako dodaje, za razliku od kanti, reciklažni kontejneri i ostrva su ređi prizor i u njih građani namenski razdvajaju otpad. U plave posude ide karton, u žute plastika, a u sive metal. Tu su i reciklažna zvona za staklo.
GPS putanja flaše za reciklažuFoto: Klima 101
Kako kaže ekspert za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović, deluje kao da nije poštovana procedura sakupljanja i odvoženja.
„Mali napredak se registruje, ali nedovoljno. U suštini i dalje živimo u smeću, a ako nastavimo ovako ugušićemo se u smeću. Bukvalno. Najveći broj aktivnosti koji se promoviše i uvodi je sveden na ‘šarene kante’ koje se postavljaju ili dele građanima u svrhu primarne selekcije, ali dublje od toga se često ne ide“, zdodaje Stojinović.
Stojinović insistira da tome da i građani svoju odgovornost u upravljanju otpadom treba ozbiljno da shvate.
„Osnovna stvar koju građani mogu da urade je da se pridržavaju uputstava za razdvajanje koje su dobili i izbegavaju greške koje mogu da utiču na kvalitet materijala u kantama“, kaže Stojinović.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za prošlu godinu, u Srbiji je na tržište stavljena ukupna količina ambalaže od skoro 390 hiljada tona.
Operateri su prijavili ponovno iskorišćenje više od 247.000 tona ambalažnog otpada, od toga je 237 hiljada tona predato na reciklažu. Tako su ispunjeni opšti nacionalni ciljevi za ponovno iskorišćenje 63,7 odsto ambalažnog otpada stavljenog na tržište i za reciklažu 61,1 odsto.
Najviše se recikliraju karton i papir – više od 120 hiljada tona je reciklirano u 2021. Zatim dolaze, redom, metalna ambalaža, staklo i plastika.
Takođe, kako objašnjava, građanima treba da bude jasno kako je celokupan sistem upravljanja otpadom zasnovan na ekonomiji troška.
„Svaka greška u razdvajanju otpada i svaka kontaminacija otpada namenjenog za reciklažu automatski smanjuje vrednost materijala ali i povećava troškove njegove ekstrakcije iz celokupne mase, što naravno u velikoj meri utiče na rad svih operatera u lancu“, dodaje Stojinović.
Drugim rečima, jedna pogrešno odložena pelena ima kapacitet da kontaminira mnogo veću količinu reciklabilnog materijala.
Autorka teksta dodaje kako joj to nije bio jedini GPS eksperiment sa otpadom koji može da se reciklira. Druga flaša kisele koja je upotrebljena u tu svrhu, sa GPS-om prešla je neočekivano veliki put:
„Prva tri dana obilazio je centar Beograda i odlazio do deponije u Vinči nekoliko puta, nijednom se ne približivši sortirnici u Višnjičkoj ulici – a prelazio bi i preko 100 kilometara dnevno“
Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u toku 2021. prosečan stanovnik Srbije proizvodio je 1,14 kilograma komunalnog otpada na dnevnom nivou.
Najveći udeo, od čak 46 odsto, u tome ima biorazgradivi otpad.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
