Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama

Da Srbija samo modernizuje svoje oružane snage nikome ne bi smetalo, kontekst je taj koji pokreće alarme, piše britanski The Economist.

Tabloidi pod kontrolom srpske vlade stalno proglašavaju da je rat sa kosovskim Albancima ili Hrvatima neizbežan, piše u tekstu koji analizira intezivna ulaganja Srbije u odbranu.

Istovremeno, nacionalisti, uključujući i ministra unutrašnjih poslova, govore o stvaranju „srpskog sveta“, za koji mnogi na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni strahuju da je šifra za Veliku Srbiju koja bi ih mogla progutati, piše Economist.

U toku spora sa Kosovom oko registarskih tablica u septembru, Srbija je podigla vojne avione blizu granice i rasporedila oklopna vozila „kako bi zastrašila svog manjeg suseda“.

List piše da je Srbija između 2015. i 2021. godine povećala svoja ulaganja u odbranu za oko 70 odsto i sada iznosi oko 1,4 milijarde dolara godišnje. Rusija je dala i 30 tenkova i oklopnih vozila i prodala sistem vazdušne odbrane, piše u tekstu.

Srbija je kupila i kineske oklopne dronove, ruske helikoptere i francuski raketni sistem. Ovog meseca ministar odbrane je objavio da Srbija pregovara o kupovini transportnih aviona i helikoptera od Erbusa.

Prošlog meseca stigle su i vesti da je država u razgovorima sa Izraelom o protivtenkovskih projektilima. Economist piše da bi se na listi za kupovinu mogle naći i turske bespilotne letelice, koje su bile korišćene za „razorni efekat“ u prošlogišnjem porazu jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu u Azerbejdžanu.

Nakon jugoslovenskih ratova devedesetih vojni kapacitete Srbije je opao. Ali je 2014. godine Vlada odlučila da se ponovo naoruža. Ruska intervecnija u Ukrajini je pokazala da era ratovanja u Evropi nije završena, a poplave u Srbiji te godine su bile „poziv za buđenje“, kaže Danijel Šunter iz istraživačkog centra Balkanske bezbednosne mreže. Tada je otkriveno da zemlja jedva ima i helikoptere za misije traganja i spasavanja.

Hrvatska je 2015. godine, takođe obnavljajući svoje oružane snage, zatražila od Amerike da joj isporuči rakete koje bi, ako budu ispaljene na Srbiju, mogle da dosegnu duboko u unutrašnjost zemlje, piše Economist.

Ističu da je srpsko ulaganje u bezbednost poraslo u apsolutnom broju, dok je udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) oko 2 odsto od 2005. godine, s obzirom na to da je paralelno sa porastom ulaganja rastao i BDP.

Podsećaju na izjavu presednika Vučića da su srpska ulaganja u odbranu u odnosu na Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju kao „kikiriki“ i navode da Srbija ne bi trebalo da se poredi sa ovim zemljama već sa susedima sa kojima ima i ratnu prošlost. Srbija ima veći vojni budžet nego Albanija, Bosna, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija zajedno, piše Economist.

Budžet je veći i od hrvatskog iz koga se kupuju francuski avioni kako bi se obnovilii „skoro nepostojeći vazdušni kapaciteti“, piše u tekstu.

Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Economist kaže da je pravi značaj prenaoružavanja zemlje politički, a ne vojni. Upadljivi poslovi sa oružjem impresioniraju Vučićeve pristalice, koji visoko cene oružene snage, piše u tekstu.

Economist ističe i da je Srbija okružena zemljama koje su članice NATO saveza i da je „malo verovatno da će Srbija poslati svoje vojnice u akciju u doglednoj budućnosti“. 

„Zaista, Srbija ima odlične (iako diskretne) odnose sa NATO, a Amerika obučava srpske trupe. Kada imate jaku vojsku velike sile se prema vama odnose sa poštovanje, kaže Vuksanović“, piše u tekstu koji je objavio Economist.