Udovički: Politička elita krivi proteste za probleme koje nije u stanju da reši
Autorski tekst direktorke i predsednica Upravog odbora CEVES-a Kori Udovički
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da očekuje da uskoro stigne zvanični zahtev Rojal grupe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za osnivanje banke.
Kao mogućnost pominje se i sticanje više od pet odsto vlasništva u nekoj od banaka u Srbiji.
Rojal grupu, na čijem se čelu nalazi šeik Tanun bin Zajed al Nahjan, čini konglomerat od 60 kompanija, koje se bave građevinarstvom, tehnologijom i medijima, maloprodajom i trgovinom, ulaganjima u nekretnine, proizvodnjom betona, drvne građe i proizvoda od aluminijuma, kao i finansiranjem.
O dolasku Rojal grupe govorilo se i ranije, pa je tako odlazeći ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić još u februaru ove godine najavljivao dolazak ove grupe na proleće. Njegovo očekivanje se nije ostvarilo, ali su Emiraćani očigledno ostali zainteresovani za otvaranje banke u Srbiji.
Za ovu poslednju stavku zadužena je kompanija „Rim fajnens“ (Reem Finance), pa je za očekivati da bi upravo ta banka otvorila svoju podružnicu i u Srbiji.
Rim fajnens u Emiratima nudi širok opseg usluga, od potrošačkih zajmova, preko finansiranja kupovine automobila i nekretnina, do kreditiranja malih i srednjih preduzeća.Iako dolazi iz muslimanske zemlje, Rim fajnens je konvencionalna banka, što znači da osim islamskog bankarstva nudi i konvencionalne bankarske usluge.
Islamsko bankarstvo zabranjuje bilo naplaćivanje bilo kakvih kamata, tako da su banke u muslimanskim zemljama razvile proizvode koji zaobilaze ovu zabranu.
Tako se često koristi opcija da umesto da klijentu pozajmi novac da kupi neki predmet, banka ga sama kupi i onda po višoj ceni proda klijentu, dozvoljavajući mu da plati u ratama.
Zbog toga u ponudama islamskih banaka cena kredita nije izražena nivoom kamatne stope, nego nivoom profita koji banka uzima.
Slično je i kod finansiranja poslovnih projekata, kada banka uzima „kamatu“ čiji iznos zavisi od visine profita kompanije. Kada firma otplati ceo iznos zajma, ona sa bankom zaključuje sporazum o podeli profita. Alternativno, banke mogu da ulože u samu kompaniju, kada banka deli i rizik i profit sa klijentom.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
A Kostic duplo oborio ionako prenisku cenu akcija,umesto da bude 10.000 din on ce sad prinudno da otkupljuje od sitnih akcionara po 1.800 din,sramota,sam je pre nekog vremena rekao da AIKB vredi 600 miliona evra a po ovoj ceni ispada 130 miliona,cak je ove nedelje promenio i pravila na berzi da moze da otkupi akcije pod zalogom,cista pljacka,niko nista ne preduzima,mediji ne pisu o tome,svi cute,dao verovatno pare za izbore kome je trebalo i radi covek sta hoce,ljudi bezite iz Srbije.