Energetska efikasnost i klimatske promene

Prirodni efekat staklene bašte sprečava da jedan deo toplotnog zračenja Zemlje ode u kosmos, čime se smanjuju se toplotni gubici planete.

Upravo zahvaljujući tom efektu, prosečna temperatura vazduha u prizemnom sloju Zemljine atmosfere iznosi prijatnih plus 14°C, a nije -7°C ili čak -16°C koliko bi, po naučnim proračunima, bez tog efekta bila.

Međutim, prema periodičnim izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama, IPCC, čovečanstvo je od početka prve industrijske revolucije odnosno u protekla dva i po veka izazvalo krupne poremećaje prirodnog efekta staklene bašte.

Nagli porast svetskog stanovništva i višestruko uvećanje industrijskih i poljoprivrednih aktivnosti, doveli su do povećanog korišćenja svih resursa, naročito fosilnih goriva, a time i do povećanja emisije svih gasova s efektom staklene bašte u atmosferu.

Ova institucija procenjuje da je, u tom periodu, količina ugljendioksida u atmosferi povećana za oko 35% i smatra da je sadašnja koncentracija ovog gasa najveća u poslednjih deset hiljada godina, a možda i u dužem vremenskom periodu.

Podaci prikupljeni u okviru Globalnog klimatskog osmatračkog sistema Svetske meteorološke organizacije, pokazuju da je globalna temperatura vazduha u toku 20. veka porasla za 0,8°C, a IPCC smatra da se veći deo uočenog globalnog zagrevanja atmosfere u toku poslednjih 50 godina može pripisati uticaju čoveka.

Podaci Evropske komisije nam govore da su zgrade u EU odgovorne za čak 40 odsto potrošnje energije i 36 odsto emisije gasova staklene bašte, a situacija u našoj zemlji je čak i nepovoljnija.

Korišćenje obnovljivih izvora energije i primena mera energetske efikasnosti, zapravo predstavlja smanjivanje proizvodnje energije iz fosilnih goriva.

Time se značajno doprinosi smanjenju emsija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Zelena tranzicija u Srbiji može da doprinese obezbeđenju energetske sigurnosti zemlje i u drugoj polovini 21. veka kada će naši resursi fosilnih goriva biti praktično iscrpljeni, može da obezbedi značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte i konačno takođe može da donese višestruke, značajne koristi za zdravlje ljudi i čistiju životnu sredinu za privredu i društvo u celini.

Međutim, to istovremeno može nepovoljno uticati na industriju, rudarstvo i evoluciju energetskog sektora u zemlji.

Zbog toga se tokom sprovođenja energetske tranzicije posebna pažnja mora obraćati na to da ona bude ne samo zelena, već i pravedna.

To nalaže da se neophodni koraci i mere planiraju strateški i na vreme, kako bi se gubici radnih mesta sveli na minimum i kako bi se obezbedila socijalna pravda, socijalna zaštita i prilike za ostvarenje ekonomskog prosperiteta za sve građane, a posebno za one koji su već socijalno i ekonomski ugroženi.

Zagađenje vazduha postalo jedno od gorućih globalnih pitanja.

Visoki nivoi aerozagađenja nepovoljno utiču na države i njihove ekonomije, jer zahtevaju ogromna ulaganja u borbu protiv zagađenja koje nanosi štetu kako ljudima tako i biljnom i životinjskom svetu.

Izloženost dugotrajnom zagađenju vazduha veoma šteti ljudskom zdravlju, te može izazvati niz ozbiljnih zdravstvenih ishoda, uključujući bolesti kao što su moždani udar, ishemijska bolest srca, hronična opstruktivna bolest pluća i rak pluća, pa i preranu smrt.

Ni naša zemlja nije izuzeta od ovog globalnog problema, a to pokazuju i istraživanja koja potvrđuju da je Srbija među prvima u Evropi po smrtnosti zbog zagađenja vazduha.

Najveći aerozagađivači u zimskim mesecima su individualna ložišta! To je gorući problem koji prioritetno treba rešavati.

Osim toga, na lokalno zagađenje vazduha tokom cele godine najviše utiču motorna vozila (za velike gradove ovo je takođe prioritetan problem!), a zatim industrija i termoenergetski sektor.

Pored jačanja svesti i edukacije najšire javnosti o ovoj temi, neophodno je raditi na pronalaženju adekvatnih rešenja, koja predviđaju i zamenu malih individualnih ložišta u domaćinstvima, širu primenu ekoloških tehnologija i mere pošumljavanja i druge ekološke mere koje mogu doprineti ublažavanju ovog problema.

O svemu ovome, ali i o tome kako konkretno svako od nas može da uštedi energiju i da uz to poboljša kvalitet grejanja svoje kuće i stana, biće reči na 12. Međunarodnim danima energetike i investicije 1. i 2. novembra u Novom Sadu, koji se ove godine organizuje uz podršku USAID-ovog programa „Bolja energija“.

Sajam energetike