Energetska tranzicija će Srbiju do 2030. koštati oko 27 milijardi dolara

Energetska tranzicija će Srbiju do 2030. koštati oko 27 milijardi dolara. Ipak, Srbija cenu oslanjanja na fosilna goriva već plaća iz dana u dan, iz godine u godinu, smatra Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka.

Prema procenama iznesenim u Integrisanom nacioalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), u Srbiji je u te svrhe potrebno izdvojiti 27,4 milijarde evra do 2030. godine, pri čemu bi ulaganja javnog sektora iznosila oko deset  milijardi evra, piše Ostojić za portal Klima 101.

U pitanju su investicione potrebe kako bi se obezbedilo pet ključnih ciljeva tranzicije: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, integrisano i funkcionalno energetsko tržište kao i finansiranje inovacija i istraživanja koja podstiču razvoj čistih energetskih tehnologija.

Nesporno je da energetska tranzicija zahteva ulaganje značajnih finansijskih sredstava.

Međutim, ni alternativa nije besplatna”, takozvani status kvo u kojem se nastavlja sa upotrebom fosilnih goriva ima ogromnu cenu, koja će u narednim decenijama biti sve veća.

SMANJITI SUBVENCIJE ZA FOSILNA GORIVA

Prema istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 2020. godini ukupne subvencije za fosilna goriva na globalnom nivou iznosile su čak 5.900 milijardi dolara. Jednostavna kalkulacija ukazuje na iznos od preko 16 milijardi dolara svakog dana.

Naime, samo 8% ovog iznosa čine subvencije kako to kolokvijalno razumemo, u vidu državnih izdataka za fosilna goriva (oko 470 milijardi dolara).

Preostalih 92% čine pre svega štete po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje uzrokuje sagorevanje fosilnih goriva. Ugalj i nafta, kao najveći zagađivači, kroz ove indirektne cene koštaju svetsku ekonomiju po 3% BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) svake godine.

Prebacivanje subvencija sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije dovelo bi do smanjenja njihove upotrebe i takođe doprinelo održivom ekonomskom rastu, otvaranju radnih mesta, boljem javnom zdravlju i većoj jednakosti, posebno za najsiromašnije i najugroženije zemlje širom sveta.

Prema studiji MMF-a, najveću cenu plaćamo kroz zagađenje vazduha, a zatim slede i posledice klimatskih promena kao dve dominantne pojave.