Epidemija v.d. funkcija: Samo 40 odsto rukovodilaca izabrano konkursom

Samo 41 odsto položaja u državnoj upravi Srbije popunjeno sprovođenjem konkursa, navodi se u analizi koalicije PrEUgovor. Ostatak čine funkcioneri koji su u statusu vršioca dužnosti (v.d.) i u većini slučajeva je reč o Kršenju zakona o državnim službenicima.

Kako se podseća, prošlo je i 17 godina od kada je uspostavljena zakonska obaveza da se rukovodioci na javnim položajima postavljaju putem konkursa.

U Srbiji inače postoji 408 položaja u javnoj upravi od kojih je jednoj četvrtini istekao  mandat.

Dodaje se i da se Srbija obavezala kako će raspisati i okončati konkurse za sve položaje, kao i da to do sada nije urađeno.

„Praksa da se ova mesta dele kao partijski plen, iako je to suprotno Zakonu o državnim službenicima iz 2005, neskriveno je nastavljena i posle njegovog donošenja“, dodaje se u izveštaju Koalicije prEUgovor.

Iako su mnogi konkursi sprovedeni, izostala je politička odluka Vlade da na period od pet godina postavi nekog od tri najbolja kandidata.

Umesto toga, većinu položaja zauzimaju lako zamenjivi vršioci dužnosti, koji su postavljeni na period od tri meseca.

Dok je ranije v.d. stanje pravdano raznim neuverljivim izgovorima, danas se političari više ne libe čak ni toga da javno kažu da je razlog za ovakvo postupanje želja da ove službenike drže pod kontrolom.

Odlazeća (druga) Vlada Ane Brnabić za manje od dve godine rada donela je 1.258 rešenja o postavljanju vršilaca dužnosti u državnoj upravi, koja se odnose na 290 ljudi.

Od toga je njih 230 između dva i osam puta uzastopno postavljano za vršioce dužnosti na period od tri meseca, iako Zakon dopušta da se to učini samo jednom.

Samo po tom osnovu 77 odsto rešenja Vlade o postavljenju vršilaca dužnosti bilo je nelegalno.

Zanemarljiv je broj slučajeva u kojima je v.d. stanje u državnoj upravi opravdano objektivnim razlozima, kao što je na primer, zamena zbog dužeg odsustva.

PRIMERI KRŠENJA ZAKONA

Kako se naglašava, najčešće su situacije kada Vlada postavlja istog vršioca dužnosti više puta za redom na period od tri meseca, iako to po zakonu može samo jednom.

Svako sledeće postavljenje je pravno ništavo, kao i svaka odluka koju je doneo tako postavljeni rukovodilac sektora u ministarstvu ili direktor posebne organizacije.

Jula 2019. svim zatečenim vršiocima dužnosti mandat prestao po sili zakona, a svi akti koje bi oni od tada potpisali bili bi ništavi.

Kako se dodaje, još drastičnije slučajeve predstavljaju situacije kada Vlada Srbije postavljenja vrši retroaktivno.

Tako se krši ne samo Ustav i zakoni već i zakone fizike.

„Najpoznatiji slučaj te vrste jeste onaj kada je Vlada, na sednici održanoj 15. aprila 2021, postavila Filipa Radovića na položaj vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine, na period od tri meseca, ali počev od 9. oktobra 2020″, dodaje se u izveštaju Koalicije prEUgovor.

Podseća se da je isti čovek od marta 2015. do novembra 2021. postavljan na funkciju kao v.d. 25 puta, od čega je 23 puta to bilo nezakonito.

To, kako se dodaje, znači da je bespravno proveo na dužnosti direktora ukupno pet godina i tri meseca.

Kako je preneo naš portal, od početka godine, što se tiče pozicija u važnijim državnim preduzećima, za v.d. direktore, između ostalog postavljeni su rukovodioci Elektro-privrede Srbije (EPS), kao i direktor preduzeća Namenska iz Lučana.

PREPORUKE ZA NOVU VLADU 

• Nova Vlada Srbije, kako preporučuje Koalicija prEUgovor treba u potpunosti da napusti praksu kršenja Zakona o državnim službenicima, prestane sa retroaktivnim postavljenjima i postavljenjem službenika na tromesečni period kada to nije dopušteno.
• Služba za upravljanje kadrovima treba da na svojoj internet prezentaciji objavi spiskove popunjenih i nepopunjenih položaja, kao i da redovno ažurira spiskove vršilaca dužnosti.
• Neophodno je da s eobjavljuje kada su raspisani konkursi, kada su završeni, da li je predložen kandidat nakon konkursa.
• Vlada treba da objavljuje kadrovska rešenja i druge dokumente na svom sajtu u obliku koji je moguće pretražiti, a ne kao zipovane dokumente.
• Upravni sud, zbog dalekosežnog značaja spora koji je pokrenulo Republičko javno tužilaštvo, treba što pre da donese odluku o tome da li je rešenje o postavljenju v.d. bilo ništavo i da to predstavi široj javnosti.
• Nakon toga nova Vlada treba da sama poništi nezakonita rešenja doneta u prethodnim mandatima Vlade.
• Treba objavljivati i podatke o broju slučajeva u kojima su v.d. postavljeni nezakonito (retroaktivno ili bez ispunjavanja zakonskih uslova).