Erste: BDP Srbije premašio očekivanja

Uprkos najvećem kvartalnom padu bruto domaćeg proizvoda u proteklih 20 godina, BDP-a Srbije je u drugom kvartalu bolji od očekivanog, što se može pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu poljoprivredne sezone i radu na više velikih javnih infrastrukturnih projekata, navodi se u istraživanju koje su sproveli analitičari Erste Grupe.

„Najjači negativni faktor je predstavljala privatna potrošnja, s obzirom na to da je zabeležila pad od 8 odsto međugodišnje, a zatim investicije, koje su se smanjile za 11,9 odsto međugodišnje. One su zajedno umanjile ukupni BDP za 8,2 procentna poena. Javna potrošnja je porasla za 8,9 odsto međugodišnje, čime je doprinela sa 1,6 procentni poen u ukupnom BDP-u“, dodaje se u saopštenju.

Navodi se i da je neto izvoz takođe dao pozitivan doprinos rastu, a da je margina greške prilikom prognoziranja i dalje je velika. Usled svega toga, Erste očekujenešto viši BDP u 2020. i 2021. godini i sada očekuju pad od 1 odsto međugodišnje u ovoj godini, dok se predviđa rast BDP-a za 2021. godinu od 5 odsto. 

„Još uvek očekujemo smanjenje BDP-a kako u trećem tako i u četvrtom kvartalu 2020. godine, premda manje nego u drugom kvartalu. Opšte uzev, rizici deluju uravnoteženo. Snažan rast kreditiranja domaćinstava… ukazuje na to da bi domaća potražnja trebalo da se brzo oporavi. S druge strane, virus COVID-19 još uvek ograničava svakodnevne aktivnosti“, navodi se u saopštenju.

U dokumentu se navodi i da otpornost ekonomije Srbije proizlazi iz njene strukture i visokog udela koji u njoj ima industrija osnovnih proizvoda.

„Velike investicije u infrastrukturu javnog sektora, zajedno sa visokim rastom kreditiranja privatnog sektora, podržavaju ekonomiju, dok rizici potiču od tržišta rada, koje zavisi od državnih subvencija, kao i mogućeg sporog odnosno sporijeg oporavka evrozone kao ključnog trgovinskog partnera“, navodi se u istraživanju.

Analitičari dodaju da ukupni rizici sada deluju uravnoteženo, zbog čega su blago naviše revidirali svoje prethodne prognoze BDP-a za 2020. i 2021. godinu, na -1 odnosno 5 odsto međugodišnje. 

„Ukupan deficit ne bi trebalo da pređe našu prethodnu procenu od 3,5 milijardi evra, odnosno 7,5 odsto BDP-a… Takođe postoji neizvesnost u vezi sa stvarnim stanjem tržišta rada, s obzirom na to da su obimna državna pomoć i ograničenja u pogledu prikupljanja podataka zadržali stopu nezaposlenosti na stabilnom nivou u drugom kvartalu 2020. godine“, stoji u analizi.