Erste ne očekuje promenu investicionog rejtinga Srbije

Srbija jeste na korak od promene kreditnog rejtinga, teži da svoj trenutni neinvesiticioni rejting unapredi na ocenu „investicioni“, ali analitičari Erste banke ne vide da će se to promeniti ove godine. Jedan od razloga zbog kog procenjuju da do promene neće doći su – politički faktori.

„Mi vidimo promenu izgleda u pozitivne kao verovatan scenario u Srbiji. Iako su pozitivni izgledi prilično verovatni, nadogradnja može ostati nedostižna zbog političkih faktora“, navode u izveštaju ErsteGroup.

Srbija je trenutno od strane kreditnih agencija ocenjena kao „BB+ sa stabilnim izgledima“, što prema objašnjenju Narodne banke Srbije predstavlja neinvesticioni nivo, odnosno da „postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali je prisutan rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i znatan kreditni rizik“.

Nivo na koji političari u Srbiji ciljaju da postignu sledeći je investicioni BBB, koji podrazumeva „zadovoljavajuću sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, umeren kreditni rizik“ .

Prema mišljenju Erste bankarske grupe, Srbija je zadržala solidan ekonomski razvoj, uprkos preprekama, visokoj inflaciji i rastu kamatnih stopa.

Eksterna pozicija je solidna, pošto se deficit tekućeg računa smanjuje, a i priliv direktnih stranih investicija ostaje solidan.

Poređenje sa zemljama koje imaju rejting BB+/Ba1 čini da se Srbija ističe u ključnim pokazateljima kao što je BDP po glavi stanovnika, navode bankari.

„Srbija je 2022. imala jedan od najviših BDP po glavi stanovnika (9.394 američkih dolara) među zemljama sa ocenom BB+. Što se tiče zemalja koje imaju jedan stepen viši rejting, vidljivo zaostajanje je za Mađarskom, Rumunijom i Grčkom“, navodi se u izveštaju Erste Group.

Energetika i politika

U izveštaju se i napominje da se proizvodnja električne energije u Srbiji se oslanja oko 70 odsto na lignitu niskog kvaliteta, ali i da je ugovorena dve milijarde evra vredna investicija iz Kine u obnoviljive izvore energije.

Većina emisija dolazi iz energetskog sektora,a transport i industrijski procesi takođe doprinose značajno na emisije CO2 Srbije, navodi Erste.

Prema viđenju ekonomskih analitičara, posle ubedljive pobede na izborima u decembru, Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik države Aleksandar Vučić će se „naći pred izazovom za Srbiju, kada su u pitanju rešavanje odnosa sa Kosovom i usaglašavanje sa spoljnom politikom EU kao država kandidad za članstvo“.

Dodatno, iako prema poslednjem paketu pomoći za Zapadni Balkan, Srbija i druge zemlje imaju priliku da utroše dve milijarde evra grantova, kao i četiri milijarde evra povlašćenih kredita, ali da bi dobile ova sredstva zemlje će morati da „pripreme reformsku agendu“ na osnovu postojećih preporuka.

Šta kažu agencije

Prema poslednjim izveštajima koji se bave Srbijom, kreditne agencije su sve navele političke probleme kao najbitnije kada je pomeranje rejtinga zemlje na bolje u pitanju. U svom izveštaju is septembra prošle godine Moody’s navodi da su rusko-ukrajinski rat i povezane geopolitičke tenzije pojačale podložnost Srbije rizicima od političkih dešavanja.

„Dok do sada geopolitička kretanja nisu oslabla strane investicije, dugoročno neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU bi mogla omesti proces pridruživanja EU i obeshrabriti SDI, posebno ako sukob je dalje eskalirao. Energetska zavisnost Srbije od Rusije takođe ostaje značajna. Normalizacija odnosa sa Kosovom, zajedno sa napretkom u oblasti vladavine prava, ostaje ključno za napredak u pristupanju EU,“ navodi Moody’s.

Agencija Fitch takođe pominje zastoj u odnosima sa Kosovom. Navode da su odnosi sa Kosovom kamen spoticanja za pristupanje Srbije EU, ali da je napredak i u „drugim oblastima je takođe neophodan“.

„Srbija ima ocenu relevantnosti 5 za političku stabilnost i prava, za vladavina prava, institucionalni i regulatorni kvalitet i kontrolu korupcije, a  sve ovo ima negativan uticaj na kreditni profil“, navodi se u izveštaju iz avgusta prošle godine.

Kreditna agencija Standard and Poor’s u izveštaju od oktobra prošle godine kao probleme vidi relativno slabu institucionalnu strukturu u zemlji, relativno nizak nivo ekonomskog bogatstva po glavi stanovnika, značajnu neto poziciju spoljne obaveze i visoku evroizacija u privredi.

„Stoga će napredak Srbije u pristupanju EU verovatno zavisiti i od ishoda i sprovođenja sporazuma sa Kosovom koji podržava EU, kao i od usklađivanja sa sankcijama EU protiv Rusije. Ne očekujemo pomak u narednoj godini“, rekli su analitičari S&P u izveštaju.