EU demantuje izjave Bajatovića i Borisova o Južnom toku

Evropska komisija nema saznanja da se radi na obnovi projekta gasovoda Južni tok i taj poduhvat je za Evropsku uniju mrtav.

Rusija je zvanično još 2014. saopštila da je odustala od izgradnje tog gasovoda, rečeno je agenciji Beta u Briselu.

„Za Evropsku uniju tu nema ništa novo, jer je ruski predsednik Vladimir Putin u decembru 2014. saopštio da Rusija odustaje od tog projekta i otad se ništa nije promenilo“, objasnila je Ana Kaisa Itkonen, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Arijasa Kanjetea. 

Ona je time odgovorila na pitanje Bete da li može da potvrdi naznake zvaničnika bugarske vlade da bi radovi na Južnom toku mogli biti obnovljeni kroz nekoliko nedelja i izjavu direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića da je projekat izgradnje gasovoda Južni tok „i te kako živ i aktuelan“. 

Ruski list „Izvestija“ danas je preneo da su pregovori između Gasproma, ruskih i bugarskih vlasti o Južnom toku obnovljeni odmah pošto je Moskva otkazala izgradnju Turskog toka zbog pogoršanja odnosa s Ankarom pošto su ruski vojni avion na granici sa Sirijom oborile turske snage. 

„Izvestija“ navodi i da je Evropska komisija navela da je spremna da razmotri projekat Južni tok pod uslovima koji su saglasni s Trećim energetskim paketom EU. 

Portparolka EK Ana Kaisa Itkonen je kazala da je Evropska komisija još ranije predočila da Južni tok može biti izgrađen samo ako se ugovori potpisani s ruskom kompanijom Gasprom preispitaju. 

To znači da ugovori o gasovodu budu potpuno saglasni s pravilima EU, posebno kad je reč o slobodnoj konkurenciji na tenderima i razdvojenosti kompanija za proizvodnju i distribuciju gasa. 

Ruski predsednik Vladimir Putin je u decembru 2014. rekao da je Evropska komisija zahtevima da se preispitaju ugovori o Južnom toku, na koje prethodno nije bilo primedbi, onemogućila Gasprom da ostvari taj projekat i stavio do znanja da je moguća izgradnja Turskog toka do granica EU. 

Putin je najavio da će Moskva do kraja 2018. obustaviti isporuke gasa Evropi preko, po uverenju Rusije, nepouzdane Ukrajine, i naveo Turski tok kao alternativu za dotok gasa u Evropu. 

U EU je prošlog decembra izbila ozbiljna rasprava zbog izgradnje već ugovorenog drugog dela gasovoda Severni tok iz Rusije u Nemačku, a posebno su Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska zamerile Berlinu i Evropskoj komisiji da time jačaju ruski monopol na isporuke gasa Evropi i izbacuju iz igre Ukrajinu, koja time gubi prihode od milijardu i po evra, a štetu trpe i tranzitne zemlje. 

Oštri kritičari Severnog toka 2 su bili i italijanski i bugarski premijeri Mateo Renci i Bojko Borisov, ali su oni zamerili Nemačkoj i Briselu da imaju dvojaka merila, jer nema zamerki na Severni tok 2, a zaustavljen je projekat Južni tok, za koji su veoma zainteresovane bile Italija, Bugarska i zemlje južne i srednje Evrope. 

Evropska komisija je stavila do znanja da za Brisel to nije političko pitanje, već je samo pitanje da li su ugovori ruskog Gasproma i najvećih evropskih kompanija saglasni tehničkim propisima i pravilima konkurencije EU. 

Turska, nakon što je Rusija obustavila rad na Turskom toku, traži alternativu za ruski gas, oteži da dledi odnose s Izraelom i sklopi sporazum o prilivu gasa iz izraelskog nalazišta Levijatan sa zalihama od 620 milijardi kubnih metara gasa, koje će početi da se ekploatiše krajem decenije.