Vesti iz zemlje

28.05.2018. 09:07

NE

Autor: Nova Ekonomija

EU očekuje veći privredni rast Srbije i upozorava na potrebu za nastavkom strukturnih reformi

Predstavnici zemalja članica Evropske unije (EU), Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske održali su danas u Briselu godišnji sastanak posvećen ekonomskoj politici. Ovaj sastanak je deo pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme ovih zemalja za proces Evropskog semestra[1] koji se sprovodi na nivou EU.

Predstavnici su zaključili sastanak nizom ciljanih smernica specifičnih za svaku zemlju. Zaključci za Srbiju pozitivno ocenjuju fiskalnu konsolidaciju koju je zemlja sprovela poslednjih godina, ali upozoravaju da su fiskalni rizici i javni dug još uvek relativno visoki. U delu monetarne politike, ocenjuje se da je bila u skladu sa režimom targetiranja inflacije i da je inflacija očuvana na niskom nivou.

Što se tiče Srbije, dogovoreno je šest preporuka.

One su usmerene na: (1) potrebu da se srednjoročno izbalansira budžet, te usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila. Uz to, (2) istaknuta je potreba da se povećaju kapitalne investicije, kao i da se razvije jedinstveni sistem njihovog planiranja bez obzira na izvor finansiranja. (3) Monetarna politika treba da vodi ka ostvarivanju planirane inflacije, dok je istovremeno potrebno nastaviti sprovođenje preostalih aktivnosti iz strategije za rešavanje problematičnih kredita; završetak privatizacije banaka u državnom vlasništvu; nastavak podsticanja veće upotrebe dinara; (4) Srbija takođe treba da poveća investiranje u energetski sektor, a da paralelno uz to poveća i energetsku efikasnost, kao i da okonča razdvajanje i restrukturiranje vodećih preduzeća u ovoj oblasti. (5) Nadalje, Srbija treba da usvoji novu industrijsku strategiju, ali i da uskladi instrumente subvencija sa pravilima državne pomoći, da učini predvidivim parafiskalne namete, kao i fitosanitarnu kontrolu na granicama. (6) Najzad, potrebno je smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate, uključivanje nezaposlenih u aktivne mere tržišta rada, uključivanje relevantnih institucija u razvoj dualnog obrazovanja, kao i borba protiv ne prijavljenog rada.

Predsednica Vlade Ana Brnabić je izjavila:

„Odlučno sprovodeći duboke ekonomske reforme u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije postigla je  fiskalnu stabilnost i napravila značajan pomak na polju unapređenja uslova poslovanja. Već treću godinu za redom Srbija beleži bolji fiskalni rezultat od planiranog, što pokazuje odlučnost u nameri da se srednjoročno i dugoročno ostvari izbalansiran budžet i predvidiva fiskalna politika. Odlične fiskalne rezultate pratila je odgovorna i predvidiva monetarna politika Narodne Banke Srbije, čiji je rezultat niska i stabilna inflacija, stabilan kurs dinara, kao i smanjenje udela nenaplativih kredita. Oslanjajući se na dobre rezultate u prethodnom periodu, Vlada Srbije je opredelila rekordnih 128,2 milijardi dinara za kapitalne investicije u 2018. godini, čije izvršenje u tekućoj godini do sada iznad planiranog, ali svakako ima prostora za unapređenje i efikasnije korišćenje raspoloživih resursa. Jedan od prioriteta svakako je i poboljšanje energetske stabilnosti i efikasnosti, gde bih istakla značaj izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom. Sa ciljem modernizacije tehnologija proizvodnje, nastavićemo sa radom na Industrijskoj strategiji. Takođe, nastavićemo dijalog sa privredom kako bismo nastavili sa merama koje će smanjiti opterećenje poslodavaca i zaposlenih. Povećanjem ne oporezivog cenzusa 2018. godine, smanjeno je opterećenje na najniže plate. U saradnji sa privredom, na programima prekvalifikacija i unapređenja sistema obrazovanja smanjićemo nezaposlenost i povećati kompetenciju zaposlenih.“

Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji je istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u sprovođenju ekonomskih reformi, konkretno u pogledu obezbeđivanja makroekonomske i fiskalne stabilnosti.

„Predviđa se privredni rast zahvaljujući privatnoj i javnoj potrošnji, dok se ѕe očekuju solidni rezultati iѕvoza i investicija. Dobar privredni učinak bi trebalo iskoristiti kako bi se stvorila dovoljna zaštita od fiskalnih rizika. Napredak je uočen i u unapređenju poslovnog okruženja u kom, međutim, preostaje rešavanje problema poput korupcije, visokog udela sive ekonomije i parafiskalnih nameta. Neophodno je ubrzati restrukturiranje velikih javnih preduzeća, konkretno u sektoru energetike, kako bi se povećao njihov doprinos privrednom rastu i ograničio njihov negativan uticaj na fiskalnu stabilnost. Političke smernice usvojene danas na ekonomskom i finansijskom dijalogu u potpunosti potvrđuju procenu i prioritete godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2018. Drago mi je što se Vlada čvrsto drži političkih smernica i što je aktivno učestvovala u procesu koji je prethodio njihovom usvajanju. Naglasio bih da će EU nastaviti da podržava napore Srbije u unapređenju vladavine prava, reforme privrede i jačanja konkurentnosti, odnosno centralnih aspekata programa ekonomskih reformi i političkih smernica. Srbija je dobro i temeljno pripremila program ekonomskih reformi za period od 2018-2020, a ja se nadam da će u bliskoj budućnosti ključne reforme biti sprovedene“.

Guverner Tabaković je tom prilikom izjavila:

„Srbija je zabeležila značajan napredak na planu makroekonomske stabilizacije, što su konstatovale i ECB i EK. U takvom ambijentu smanjili smo inflacioni cilj od 2017. godine na 3%+/- 1,5 pp, a inflaciju smo očuvali na niskom nivou, što je i pozdravljeno u izveštajima. Referentnu kamatnu stopu smo dodatno snizili na 3%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, obezbeđujući time izuzetno povoljne uslove finansiranja. Učešće problematičnih kredita zabeležilo je snažan pad od 13,2 p.p, na 9,2%, čime je palo ispod pretkriznog nivoa. Njihov nivo smanjen je za 55%, što potvrđuje da su Strategijom za rešavanje problematičnih kredita u Srbiji prepoznate i rešavane prave prepreke. NBS je sprovela sve aktivnosti iz svog akcionog plana, mnoge i pre roka, a kao odgovoran regulator delovala je i izvan okvira strategije. U ovoj godini očekuje nas rast BDP-a od najmanje 3,5%, a u uslovima daljeg unapređenja poslovnog ambijenta, povoljnih monetarnih uslova, ubrzane realizacije infrastrukturnih projekata i pozitivnih trendova na tržištu rada, rast će biti vođen investicijama, potrošnjom domaćinstva i izuzetno dinamičnim rastom izvoza. Dinamičan rast izvoza, podržan prilivima SDI u izvozno orijentisane sektore, doprineo je da se u odnosu na 2012. godinu učešće deficita platnog bilansa više nego prepolovi. Za naredni period, ključno opredeljenje Srbije biće rast kapitalnih investicija. Da je to tako, potvrđuje i visok doprinos državnih investicija rastu od 4,5% koji je ostvaren u prvom tromesečju ove godine. Priča o kapitalnim investicijama je u najznačajnijoj meri rad na infrastrukturnim projektima koji su u funkciji regionalne povezanosti. Smatram da smo u prethodnom periodu nedvosmisleno i pokazali koliko nam je regionalna povezanost važna, i to će ostati cilj kojem smo posvećeni.  Da bi se krenulo u postizanje dugoročnijih fiskalnih ciljeva presudna je bila politička volja. Kao rezultat – imamo snažno fiskalno prilagođavanje. Koordinacija monetarne i fiskalne politike bila je izuzetno važna – snažnim ublažavanjem monetarne politike, u uslovima zatezanja fiskalne politike, doprinosili smo solidnom rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Time je Srbija bila primer zemlje u kojoj je, u uslovima fiskalne konsolidacije, beležen rast BDP-a. Zahvaljujući tim rezultatima, rejting agencije su povećale kreditni rejting Srbije, a premija rizika pala je na najniži nivo od kada se prati za Srbiju. Mnogo toga je urađeno, ali je još posla pred nama.“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.