EU poručuje Vučiću: Prestani da flertuješ sa Kinom i Rusijom, pokaži nam malo ljubavi

Deo Zagrebačke deklaracije, potpisane na nedavno završenom Samitu EU-Zapadni Balkan, koja napominje da je finansijska pomoć koju je Evropska unija veća od svih drugih partnera i da to treba javno potvrditi, predstavlja poruku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da prestane da „flertuje“ sa Kinom i Rusijom i da pokaže „ljubav“, odnosno naklonost Uniji, piše Politico.

Deklaracija je rezultat sastanka političkih vođa EU i zemalja regionu, i u njoj se navodi da je Unija za Zapadni Balkan izdvojila 3,3 milijarde evra za saniranje posledica koronavirusa, a Politico podseća da je Vučić u prvim danima krize izjavio da je „Evropska solidarnost ne postoji i da je bajka“.

Vučić je u više javnih nastupa takođe kineskog predsednika Si Đinpinga proglasio „bratom“, jer su Kinezi „jedini koji (Srbiji) mogu da pomnognu“.

Diplomate iz EU su za portal ocenile da je tačno da je Brisel u prvo vreme imao problem da se izbori za tu pomoć i da je prikaže u pravom svetlu, ali i da je činjenica da EU radi više od bilo kog aktera za Zapadni Balkan.

Politico u svojoj analizi Deklaracije napominje i da su razlike u stavovima pojedinih država članica dovele do toga da je liderima Zapadnog Balkana upućen potvrda „Evropske perspektive regiona“, umesto mnogo jasnije formulacije da je „budućnost Balkana u Evropskoj uniji“, kako je predočeno na prvom Samitu EU-Zapadni Balkan održanom u Solunu 2003. godine.

Izvori iz Brisela napominju da iako je upotrebljena ova formulacija, EU nastavlja da radi na procesu proširenja u regionu, što ilustruju činjenicom da su Albanija i Severna Makedonija otpočela pregovore za pridruživanje, a da će sledećeg meseca Evropska komisija obema država predstaviti pregovarački okvir.

Lideri su dalje istakli važnost „dobrosusedskih odnosa“ aludirajući na najozbiljniji problem u regionu, odnosno relacija između Beograda i Prištine. Politico ocenjuje da je EU u poslednje vreme uspela da sustigne konkurenciju u vidu Sjedinjenih Američkih Država, koje su se od prošle godine aktivno umešale u rešavanje tog problema.

Dodaje se i da je održavanje virtualnog samita predstavljalo „politički poklon“ španskom premijeru Pedru Sančezu, koji na taj način bio u stanju da učestvuje a da ne bude u istoj prostoriji sa liderima sa Kosova, koju Španija ne priznaje kao nezavisnu zemlju.

„Španska preosetljivost na pitanje Kosova vezana je za sopstveni unutrašnji problem Katalonije, gde separatisti već dugo izražavaju želju da se odvoje od Madrida“, navodi se u analizi.