Evropski parlament zabrinut, ali primećuje napredak u oblasti životne sredine u Srbiji

Prema Nacrtu izveštaja evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, a koji potpisuje izvestilac Tonino Picula u ime Evropskog parlamenta, stare zamerke koje se odnose na napredovanje u procesu pristupanja države Uniji su još uvek prisutne, a neke su i zabrinjavajuće, prema navodima dokumenta.

Picula „sa zabrinutošću primećuje da je bilo ograničenog ili nikakvog ukupnog napretka u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima, s posebnim nedostacima u kritičnim područjima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje s politikama EU“, stoji u nacrtu izveštaja.

EP zamera Srbiji i to što se nije usaglasila sa EU u sankcijama ka Rusiji, a kako i sami kažu – „ponavljaju da ukupni tempo pristupnih pregovora i dalje zavisi od opipljivog napretka u osnovama i dijalogu Beograda i Prištine“.

Dijalog, pokrenut 2011. godine po proglašenju nezavisnosti Kosova, mesecima je u zastoju i očekuje se da bude nastavljen, prema najavima iz same Unije.

U segmentu društveno-ekonomskih reformi EP kaže da vidi neki napredak. Članovi parlamenta pozdravljaju delimični napredak Srbije ka razvoju funkcionalne tržišne ekonomije sa pozitivnim rastom BDP-a, ali i ponavljaju potrebu za značajnijim reformama na tržištu rada, obrazovanju i javnoj upravi.

Oni i pozdravljaju aktivno angažovanje Srbije u sprovođenju novog Plana rasta za Zapadni Balkan i pozivaju na reprogramiranje relevantnih sredstava EU kako bi se više sredstava preusmerilo na podršku reformama pravosuđa i merama za borbu protiv korupcije. Prvobitan Plan rasta od šest milijardi evra imao je za cilj da udvostruči veličinu privreda Zapadnog Balkana u narednoj deceniji i bio je u u najvećoj meri usmeren na ekonomiju.

Što se tiče energetike i životne sredine parlament primećuje zakonodavni napredak u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Srbija još uvek nema usvojenu Strategiju zaštite životne okoline, dokument koji se očekuje godinama unazad. S tim u vezi je i parlament notirao da je potpisan memorandum o razumevanju između EU i Srbije o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima. Evropski poslanici smatraju da promocija najviših ekoloških standarda i dijalog sa pogođenim stanovništvom, naučnom zajednicom i civilnim društvom treba da budu u središtu svakog takvog strateškog partnerstva.

Iz EP su i ponovili koliko je značajna diverzifikacije snabdevanja Srbije energijom kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusije.

Evropska komisija za Novu ekonomiju o tome zašto “Jadar” nije na listi strateških projekata: Predlozi zemalja van EU biće razmotreni naknadno