Vesti iz zemlje

29.07.2022. 10:19

Bogdan Petrović, štampano izdanje

Autor: Nova Ekonomija

FIAT – Bolje da ne znamo koliko košta

Nova ekonomija

Bez ikakve dileme radi se o najnepovolјnijem ugovoru sa investitorima koji je do sada zaklјučen i to ide na dušu Borisu Tadiću. Od početka te priče sve je bilo lažno, iz političkih razloga. Vučić je tim putem nastavio pa će se, po svoj prilici, saga između Srbije i FIAT-a (Stelantisa) nastaviti i u narednim godinama. Koliko će to sve do kraja da košta, bolјe da ne znamo

Sve je delovalo idilično kada je krajem aprila uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića potpisivan nov ugovor o državnim davanjima za fabriku Stelantis, naslednika FIAT-a u Kragujevcu. Umesto prevaziđenog modela „fijat 500“, u fabrici bi trebalo da se prave električni automobili, koji su u ovom trenutku hit, pošto EU namerava da od 2035. godine zabrani proizvodnju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. To zadovolјstvo slikanja predsednika sa „investitorima“ nije moglo da prođe bez državne potpore od „samo“ 42 miliona evra.

Međutim, dok se maltene ni mastilo sa potpisa nije osušilo idila je prestala, pošto se otvorilo pitanje šta će biti sa radnicima dok ne počne proizvodnja novog modela. U fabrici će ostati ne više od 500 lјudi u prelaznom periodu od dve godine, dok je ostalima ponuđeno zapošlјavanje u trajanju od 18 meseci do dve godine u Stelantisovim fabrikama u Polјskoj ili Slovačkoj, uz platu od 800 do 850 evra mesečno. 

Trenutno fabrika u Kragujevcu zapošlјava 2.100 radnika, što znači da je više od tri četvrtine radnika višak dok ne počne nova proizvodnja. Ali i kada počne sklapanje novog modela, u fabrici će raditi samo 1.600 radnika, jer je tehnologija proizvodnje električnog automobila neuporedivo jednostavnija, što znači da će trajno bez posla ostati više od 500 lјudi. Tako je država Srbija uspela u nečemu što je do sada neviđeno u politici subvencionisanja stranih investitora – da finansira i one projekte koji dovode do smanjivanja broja radnika – iako je osnovni motiv subvencija upravo novo zapošlјavanje.

Prosečna subvencija po zaposlenom dostigla 30.000 evra

Najveća subvencija u istoriji 

Klјučni trenutak oko dolaska FIAT-a vezan je za političku borbu za vlast pre izbora 2008. godine, kada je Demokratska stranka htela da biračima predstavi sve prednosti „evropskog puta“. Po svaku cenu je bilo potrebno „pronaći“ neku veliku i opiplјivu investiciju iz EU, a tu se našao FIAT kao najbolјi adut. Zato se neposredno pred izbore, uz veliku medijsku kampanju, u Kragujevcu potpisuje memorandum (u tom trenutku neobavezujućeg karaktera) o zajedničkom ulaganju sa FIAT-om. Grad je bio okićen kao da je najveći praznik,  uz parole na italijanskom, a sve to su pratili mediji pričama o neviđenom uspehu. Te scene su bile groteskne: predsednik Srbije Boris Tadić je trčkarao oko dva direktora FIAT-a, Markionea i Altavile, a pored njih je trčkarao i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. 

FIAT je mudro iskoristio želјu Tadića da po svaku cenu dovede proizvođača automobila u Kragujevac, obezbedivši fantastične uslove na račun države Srbije. Ugovor sa FIAT-om ni do danas nije u potpunosti objavlјen, pošto su klјučni podaci o visini investicija i državnim podsticajima zatamnjeni. Međutim, posrednim putem, iz završnih računa, možemo zaklјučiti koliki su bili podsticaji za vreme trajanja ugovora.

Pored unošenja imovine (zemlјište i 300.000 kvadrata fabričkih hala), država je unela u kapital i 50 miliona evra gotovine, a strani partner je uložio 200 miliona u opremi, pa je tako osnovano preduzeće FIAT automobili Srbiji (FAS). To nije bilo sve: država je izdala garancije za kredite FAS kod Evropske investicione banke za fabriku pod povlašćenim uslovima na 169,5 miliona evra, sa simboličnom kamatom od oko 1% godišnje (što je u tom trenutku bilo ravno poklonu). Dato je i po 10.000 evra po radnom mestu, kao i po 1.000 evra za „troškove“ obuke. 

Po raznim drugim osnovama, a sve u skladu sa ugovorom,  do kraja 2014. godine, fabrici je plaćeno preko 161 milion evra za sledeće aktivnosti: komunalne usluge, zamenu krova, remedijaciju životne sredine, plus spolјašnja infrastruktura za „park dobavlјača“ i slično. Ugovorom je predviđeno (i isplaćeno) i bespovratno državno ulaganje u fabriku od 50 miliona evra. 

FAS deset godina nije plaćao poreze i doprinose na zarade, pošto se država obavezala da će u tom periodu refundirati te troškove. Oslobođeni su poreza na imovinu, kao i taksa prema lokalnoj samoupravi. Ni tu nije bio kraj davanjima, jer je na insistiranje Mlađana Dinkića država subvencionisala i prodaju FIAT-ovih automobila nekoliko godina zamašnim iznosom od po 3.000 evra po automobilu. Ilustracije radi, samo po završnim računima za 2013. i 2014. godinu, FAS je primio više od šest milijardi dinara subvencija godišnje.

Da je država odlučila da posebnim programima pomogne zapošlјavanje radnika u Kragujevcu koji su zbog gašenja stare Zastavine fabrike ostali bez posla, sve je moglo da prođe neuporedivo bolјe

Bez ikakve dileme radi se o najnepovolјnijem ugovoru sa investitorima koji je do sada zaklјučen. Od početka te priče sve je bilo lažno: na primer, medijima je u trenutku potpisivanja ugovora predstavlјeno da je u pitanju investicija FIAT-a u visini od 700 miliona evra. Međutim, kada se analiza šta je potpisano i realizovano, veliko je pitanje da li je strani partner realno uložio i predviđenih 200 miliona evra osnivačkog kapitala u opremi, dok je država uložila više od 400 miliona evra u gotovini (današnja protivvrednost je sigurno preko 700 miliona evra). 

Jedini trošak koji je FIAT imao u Srbiji bile su neto zarade radnika, uz početnu investiciju u opremi. Simbolično je i vlasništvo države od 33% zajedničkog preduzeća, pošto za sve ove godine nijednom nije isplaćena dividenda, tako da su državne pare jednostavno bačene u vodu. Ceo ugovor je ogroman skandal, jer je za 33% vlasništva Srbija sigurno uložila dva do tri puta više sredstava nego FIAT (vrlo je diskutabilno i da li je investicija od 200 miliona evra u opremi realna).

FAS deset godina nije plaćao poreze i doprinose na zarade, pošto se država obavezala da će u tom periodu refundirati te troškove. Oslobođeni su poreza na imovinu, kao i taksi prema lokalnoj samoupravi. Ni tu nije bio kraj davanjima

Kragujevac živnuo

Kada je ugovor počeo da se realizuje, u Kragujevcu je nastao (kratkotrajni) uzlet. Tokom instaliranja opreme i izvođenja obimnih radova (plaćenih državnim novcem) u Kragujevac su došli brojni inženjeri i poslovođe iz Italije; skočile su cene stanova, izdavanja, mnogi uslužni biznisi su naglo povećali obim posla. To „čudo“ nije dugo trajalo; već posle nekoliko godina, kada su prestale da plјušte (državne) investicije, stvari su polako počele da se vraćaju na staro.

U jednom trenutku delovalo je da će FIAT napraviti „bum“ sa tim modelom, izvoz je 2013. godine dostigao čak 1,5 milijardi evra, da bi posle toga počeo da strmoglavo pada. Ali dodatna vrednost ostvarena u Srbiji (što je jedino i bitno) nije bila ni 15%, pošto su se klјučne komponente uvozile – limarija, motor, menjač, elektronika, da ne nabrajamo sve ostalo. Ono malo komponentaša koji su u Srbiji radili delove za FIAT isto su uvozili dobar deo delova za svoju proizvodnju, što takođe umanjuje dodatnu vrednost koja je ostvarena u zemlјi.

Da je država odlučila da posebnim programima pomogne zapošlјavanje radnika u Kragujevcu koji su zbog gašenja stare Zastavine fabrike ostali bez posla, sve je moglo da prođe neuporedivo bolјe. Na primer, potencijalnim investitorima (i na kraju, zašto ne, i bivšim zaposlenima u Zastavi) država je mogla da ponudi posebna sredstva za zapošlјavanje i razvoj u Kragujevcu. Uz godišnji podsticaj od, recimo, 4-6 milijardi dinara (koliko je država godišnje davala samo za refundaciju poreza i doprinosa FAS-u) moglo se obezbediti kvalitetno upošlјavanje 400-500 radnika godišnje i to, što da ne, kod pretežno domaćih poslodavaca. 

Nešto bi od tih preduzeća možda i propalo, ali danas bismo imali uz neuporedivo manja ulaganja novih 4.000-5.000 kvalitetnih radnih mesta u Kragujevcu, pa niko više ne bi postavlјao pitanje zapošlјavanja u tom gradu ako nema FIAT-a.

Kraja agoniji nema

Ali, pošlo se ovim putem, pa će se, po svoj prilici, saga između Srbije i FIAT-a (Stelantisa) nastaviti i u narednim godinama. Država pokušava da umiri nezadovolјstvo radnika fabrike koji će izgubiti posao nudeći brda i doline za poseban socijalni program; radnicima koji prihvate da dve godine rade u inostranstvu čak se nudi 17.000 evra mimo plate.

Činjenica da država posle ogromnog uloženog novca daje dodatnih 42 miliona evra kako Stelantis ne bi jednostavno „pobegao“ (iako to podrazumeva trajni gubitak bar 500 radnih mesta) pokazuje prave razmere fijaska u Kragujevcu. Šta nam garantuje da neće posle (bačenih) novih 42 miliona evra Stelantis opet za par godina jednostavno da zatvori fabriku?

Sadašnju vlast ne možemo kriviti za krah u Kragujevcu, jer je u pitanju bila politička igranka Borisa Tadića i sad već famozne „prethodne vlasti“. Aleksandar Vučić je samo nastavio punom parom da i dalјe upumpava novac.

Ali sad je sve kristalno jasno, vidi se da nije u pitanju „investicija“ nego brutalno gašenje fabrike na period od dve godine, uz veliki gubitak radnih mesta i još veću blamažu države. Četrdeset dva miliona evra subvencija za gašenje 500 radnih mesta je ipak mnogo, čak i za Vučićev režim.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.