Po prvi put posle pola veka, 374.000 preduzeća, preduzetnika, udruženja i drugih pravnih lica koji rade u Srbiji ne mogu da predaju završne finansijske izveštaje.
To je u saopštenju navela Mreža za poslovnu podršku i apelovala na državne organe da suspenduju primenu Zakona o računovodstvu.
Mreža za poslovnu podršku apeluje na premijera Aleksandra Vučića i ministra finansija Dušana Vujovića da suspenduju primenu Zakona o računovodstvu i svim privrednim subjektima i drugim pravnim licima dopuste da završni račun za 2014. godinu predaju po istim propisima kao u 2013, čime bi se, kako navede, izbegao kolaps privrede.
U toj organizaciji navode da je, iako je Agencija za privredne registre odložila za mesec dana predaju završnih finansijskih izveštaja, „već sada izvesno da izveštaji neće moći da budu predati ni posle tog roka, jer je Zakon o računovodstvu, donet 2013, i sedam njegovih podzakonskih akata nemoguće primeniti u praksi“.
Mreža za poslovnu podršku podseća da je u saradnji sa Savezom računovođa i revizora Srbije i najvećim nemačkim investitorima u Srbiji u oktobru prošle godine upozorila da zbog Zakona o računovodstvu, koji je donet na osnovu ukinutih direktiva EU i suprotno Međunarodnim računovodstvenim standardima, preti kolaps u privrednom sistemu zemlje, ali predstavnici Ministarstva finansija koji su taj zakon doneli tada nisu reagovali.
Iz te organizacije navode da im se u poslednjih nekoliko nedelja više stotina preduzeća i preduzetnika, njihove računovođe i računovodstvene agencije, javljalo sa žalbama da su troškovi primene novog Zakona o računovodstvu ogromni, a zakon sa njegovim podzakonskim aktima neprimenjiv i da ne znaju kako će zatvoriti svoje i poslovne knjige svojih klijenata za 2014. godinu.
„Za ovaj svojevrsni privredni kolaps odgovorni su činovnici u Ministarstvu finansija koji su u toku pisanja novog Zakona o računovodstvu 2013. godine uporno odbijali da uvaže apele privrede i profesionalnih organizacija računovodja da se takav zakon ne donosi, jer je preskup za posrnulu srpsku privredu, prebirokratizovan i neprimenljiv“, piše u saopštenju.
Upozoravaju da su posledice uvođenja tog zakona troškovi privrede od 250 miliona evra, kao to što poslovanje firmi u Srbiji nije uporedivo sa poslovanjem firmi u zemljama EU i okruženju.
Dodaje se da su finansijski izveštaji preobimni, tri puta veći nego pre, da unose dodatnu nesigurnost u poslovanje, a očekuje se da će poskupeti i bankarske kredite privredi.
Prema oceni Mreže za poslovnu podršku, Zakon o računovodstvu omogućava lažno prikazivanje rezultata poslovanja što povećava mogućnosti za prevare i privredni kriminal, a otežava i poslovanje stranim kompanijama čiji su direktori strana lica, jer im nameće obavezu da dobiju privremeni JMBG kako bi potpisali završne račune, što povlači dugu i nepotrebnu proceduru koja ne postoji u zemljama EU.
„Generalna posledica ovakvog Zakona o računovodstvu će biti pad Srbije na Doing Business listama Svetske banke i usporavanje dolaska stranih investitora“, piše u saopštenju.
Smatraju da je neophodno da Vlada Srbije po hitnom postupku formira i novu radnu grupu za donošenje zakona o računovodstvu u koju će ovog puta biti uključeni predstavnici profesionalnih organizacija računovodja i vodećih poslovnih asocijacija, kako bi se doneo zakon u skladu sa Medjunarodnim računovodstvenim standardima, pojednostavile procedure i smanjile mogućnosti za privredni kriminal.
Prosečna neto plata u septembru 2017. je bila 48.212 dinara i zato je matematički nemoguće da je prosečna neto plata u septembru 2018. koja je bila 47.920 dinara, nominalno veća od neto plate u septembru predhodne godine. Dakle, prosečna neto plata u septembru 2018. je bila za 0,6% nominalno MANJA od neto plate u septembru 2017. Za izračunavanje realnog odnosa uzima se i inflacija koja je, ako je verovati medijima u periodu sep17–sep18 bila oko 2,2 %, pa je, kako kaže matematika, prosečna neto plata u septembru 2018. bila za oko 2,8% realno MANJA nego godinu dana ranije u septembru 2017.