Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok

Zdravstvena kriza pogodila je bužet Srbije znatno više nego što se očekivalo, pa će zbog toga biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi u svojoj analizi Fiskalni savet Srbije. 

Fiskalni savet tvrdi da je rebalansom previđen rekordno visok deficit republičkog budžeta u iznosu od 483 milijardi dinara, što je 8,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine“, piše između ostalog u analizi.

Dodaje se da je on nastao jer je zdravstvena kriza „ogolila probleme koji su godinama gurani pod tepih“, pa je tokom krize Srbija morala da izdvoji znatno više novca od zemalja koje sa njom mogu da se porede.

„Ni problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče. Кriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize“, navode članovi Fiskalnog saveta.

Drugi problem prema njihovim rečima je i taj što će se godina završiti sa neodrživo velikim izdacima za plate u javnom sektoru, a BDP će najverovatnije pasti za oko 1,5 odsto, što se kako objašnjavaju razlikuje od prognoze od 1 odsto koju nje napravilo Ministarstvo finansija. 

„Ova razlika nije preterano velika, a u vremenu povećanih neizvesnosti određena odstupanja u prognozama su. Slično tome i ukupni prihodi i rashodi budžeta Republike rebalansom su kredibilno planirani“, ocenjuje Fiskalni savet.

Dodaje se i da je dobro što u krizi nisu smanjene investicije u infrastrukturu, koje su rebalansom veće u odnosu na april i to za oko 27 milijardi dinara (230 miliona evra), za nabavku medicinskih aparata i opremanje kovid-bolnica (procenjeno na oko 200 miliona evra). 

Sa druge strane Fiskalni savet smatra i da je predloženi rebalans budžeta napravio veliki korak unazad u pogledu detaljnog i jasnog prikazivanja rashoda. Kao primer se navodi povećanje deficita Republike u odnosu na april za 850 miliona evra. Namena tih rashoda, kako kažu nije dovoljno jasna.

„Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju). Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra“, kaže Fiskalni savet. 

Podseća se i da je Кancelarija za javna ulaganja dobila novih 100 miliona evra „bez bilo kakvog objašnjenja“ namene tih sredstava, što je neočekivano jer se sa druge strane transparentno pokazuju investicioni projekti Ministarstva građevinarstva.

SRBIJA INVESTIRA I PREKO DRINE

U rebalansu se prema tumačenju Fiskalnog saveta pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektro-energetskom sektoru, koje kako se ocenjuje najverovatnije odlaze u EPS.

Subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju (Republika Srpska) i druge aktivnosti, smatraju ekonomisti te instituicije i naglašavaju da bi poreski obveznici morali da imaju mnogo detaljniji uvid u trošenje njihovih sredstava.

Ipak njihov stav je i da će Srbija u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja CIE (zemalja Centralne i Istočne Evrope, 8,9% BDP-a u odnosu na 7,5% BDP-a). To je kažu neočekivano jer je naša privreda znatno manje pogođena pandemijom, ali je sa druge strane pojašnjava skupa mera isplate 100 evra svim punoletnim građanima. 

„Javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53 odsto BDP-a na oko 60 odsto BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju…u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko 2 odsto BDP-a,“ predložio je između ostalog u svojoj analizi Fiskalni savet.

Savet dodaje i da „preterani optimizam“ u prognozama ekonomskih kretanja može biti ozbiljan fiskalni rizik zbog čega ne bi trebalo planirati veći rast BDP-a u 2021. od 4 odsto.