Fiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodi

Predloženi rebalans budžeta usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se uz određene zamerke može oceniti povoljno, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa budžeta za 2021. 

Međutim, Fiskalni savet skreće pažnju Vladi na manjak transparentnosti u prikazivanju pojedinih rashodnih stavki budžeta. 

Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 milijardi evra, piše u izveštaju. 

„I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet takođe pominje „već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane“.

U izveštaju Fiskalnog saveta se takođe skreće pažnja na rasprostranjeno neopravdano korišćenje tekuće budžetske rezerve za finansiranje rashoda mimo standardne budžetske procedure.

„Oko 120 miliona evra, tj. tri četvrtine potrošene budžetske rezerve do sredine oktobra 2021. iskorišćeno je za dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pojedinim sportskim klubovima, lokalnim samoupravama“, navodi Fiskalni savet. 

Znatno smanjenje fiskalnog deficita 

Fiskalni savet navodi da za razliku od prethodnih kriznih rebalansa, ovaj predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra (sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a).

„Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama“, naveo je Fiskalni savet.

Fiskalni savet preporučuje Vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko 2 odsto BDP-a, umesto 3 odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom.

„Rast  unutrašnjih i spoljnih neravnoteža koji se trenutno dešava u Srbiji nije se otrgao kontroli, ali bi ekonomska politika trebalo na njega da reaguje“, navodi se u izveštaju. 

Fiskalni savet preporučuje i da u 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu „švajcarske“ formule (5,5 odsto).

„Кontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike“.

Rast BDP-a blizak sedam odsto

Fiskalni savet ocenjuje i da će rast BDP-a Srbije verovatno biti blizak sedam odato, što je iznad  iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto).

„Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja“, navodi se u izveštaju.

Međutim, i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou. 

Povećanje javnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo Fiskalni savet ocenjuje kao dobru meru fiskalne politike, naročito u okruženju još uvek prisutne zdravstvene krize.

Investicije u vojsku i policiju ostale na nivou oko 1,4 odsto BDP-a koliko je bilo planirano aprilskim rebalansom što je kako navodi Fiskalni savet i dalje izuzetno visoko jer druge zemlje CIE izdvajaju oko pet puta manje za te namene od Srbije, tj. oko 0,3 odsto BDP-a u proseku.

Srbijagas potencijalno najveći trošak za javne finansije

Najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogao bi biti Srbijagas koji će se tokom 2022. suočiti sa već izvesnim povećanjem cene gasa, navodi Fiskalni savet.

„Rast nabavne cene gasa povećaće troškove Srbijagasa u 2022. za najmanje 200 miliona evra, a možda i znatno preko toga pošto tek treba da se pregovara o novom dugoročnom ugovoru sa snabdevačem“.

Kako dalje navodi Fisklani savet, pored Srbijagasa, državno preduzeće koje bi moglo da predstavlja fiskalni trošak u 2022. je Er Srbija čiji su strukturni problemi u poslovanju dodatno porasli sa zdravstvenom krizom.

Uz državna preduzeća ozbiljan fiskalni rizik postaju i sve veći budžetski troškovi za kazne i penale. 

„Trenutno se pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova vodi šest privrednih sporova, a fiskalni rizik predstavljaju i žalbe Evropskom sudu za ljudska prava. U 2020. godini pred ovim sudom se našlo 1.836 novih slučajeva iz Srbije tj. 2,65 slučaja na 10.000 stanovnika, što je 5 puta veće od evropskog proseka i posle Crne Gore najveći broj prijava po stanovniku u Evropi“, piše u oceni Fiskalnog saveta.

Isplata 3.000 dinara vakcinisanima nije povećala imunizaciju

Osim povećanja javnih investicija, predloženi rebalans formalizovao je dve već usvojene mere fiskalne politike koje nisu bile uključene u prvi rebalans budžeta iz aprila, neselektivnu isplatu 20 evra punoletnim građanima i 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do 31. maja 2021. godine.

Ovo je, navodi Fiskalni savet, povećalo rashode budžeta u odnosu na aprilski rebalans za skoro 200 miliona evra.

Fiskalni savet navodi da je u više navrata analizirao neselektivnu pomoć punoletnim građanima i da analize „nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije“.

„Davanje finansijskih stimulansa samo vakcinisanim građanima donekle je specifičnije, ali kretanje broja vakcinisanih tokom maja ne pokazuje da je ova mera značajnije uticala na povećanje imunizacije stanovništva“.