Fiskalni savet: Revidiranoj fiskalnoj strategiji fali odgovor države na ključne probleme sa NIS-om

Fiskalni savet je objavio svoje nalaze na Revidiranu Fiskalnu strategiju koju je publikovalo Ministarstvo finansija, a usvojila Vlada Srbije. Prema njihovoj proceni za ključne, goruće probleme u zemlji u ovom dokumentu se ne nude rešenja ili jasna strategija za ono što može zaista da izazove dubinsku krizu u zemlji, a dolazi iz energetskog sektora. Osim što se država nije ni u ovom dokumentu bavila potencijalnom krizom u energetici, dve stvari su nastavljene kao i do sada – netransparentna trošnja budžetske rezerve i poskupljenje javnih radova. Naime, trenutna politička vlast je nastavila sa omiljenim sportom – nesavesnim raspolaganjem sredstava iz budžeta, na šta Savet unazad godinama upozorava.

Najvažnija promena makroekonomskog okvira u Strategiji odnosi se na smanjenje stope privrednog rasta Srbije u 2025. i 2026. godini. Projekcija rasta BDP-a u 2025. po drugi put je umanjena tokom godine i sad iznosi 2,3 odsto (umesto prvobitno prognoziranih 4,2 odsto), dok je projekcija za 2026. snižena sa 4,2 odsto (iz junske Strategije) na 3 odsto.

„Obe ove revizije uglavnom su u skladu s nezavisnim analizama Fiskalnog saveta i mogu se oceniti kao opravdane. Ipak, imajući u vidu da su trenutne globalne i domaće okolnosti nestabilne i teško predvidive, postoji rizik da privredni rast bude nešto niži i od ovih smanjenih prognoza. Stoga, iako je poslednja projekcija Vlade za 2026. trenutno najbolja moguća – ne bi bilo veliko iznenađenje da se tokom naredne godine dodatno revidira naniže,“ kažu članovi Saveta.

Nastavlja se potrošnja iz budžetske rezerve u netransparentnom maniru, za koju je u junu ove godine Vlada bila najavila korake ka promeni ove politike.
Kako objašnjavaju iz Saveta, sve ove najavljene mere u potpunosti su izbrisane, što ukazuje da je Vlada odustala od planiranih unapređenja.
Tako je umesto očekivanog napretka, napravljen korak unazad u pogledu transparentnosti i odgovornosti u upravljanju budžetskim sredstvima, naglašava Savet.

U dokumentu javnih finansija nedostaje nekih ključnih delova koji se odnose na trenutnu situaciju sa sankcijama NIS-u, dotokom gasa i naplatom tarifa na emisije ugljenika. Goruća pitanja ze celu ekonomiju zemlje, ali i stanovništvo nisu obrađena, kao da ovako krupne probleme i ne vredi rešavati. Pristup ovih vlasti rešavanju najznačajnih pitanja svodi se na informacije koje iznose pojedini čelni ljudi države, bez jasnog sistemskog pristupa realnoj opasnosti.

„Revidirana Strategija ne tretira na zadovoljavajući način brojne i ozbiljne ekonomske rizike koji Srbiji prete iz energetskog sektora. Sankcije NISu, obezbeđenje sigurnog snabdevanja zemlje gasom, početak naplate emisija CO₂ za energetski intenzivan izvoz Srbije u EU kroz mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM), kao i strukturni problemi domaćih elektroenergetskih preduzeća – predstavljaju neposredne izazove za ekonomiju i javne finansije Srbije,“ kažu iz Saveta.

I za kraj, ono što godinama unazad zahteva i Međunarodni monetarni fond, ali i javnost u Srbiji koja nikakvu kontrolu nad dodelom novca iz budžetske rezerve nema, već se za ove transfere samo obavesti jednom kada se izvrše. Javnost nema ni uvid na osnovu kojih kriterijuma se ovaj novac dodeljuje.

Kako kažu iz Saveta, u odnosu na junsku Strategiju došlo je do efektivnog povećanja cene prikazanih projekata za skoro 850 miliona evra, u svega nekoliko meseci. Najveće povećanje od čak 470 miliona evra odnosi se na izgradnju Fruškogorskog koridora, zatim za EKSPO 2027 sa povezanim projektima (270 miliona evra), za izgradnju saobraćajnice Ruma–Šabac– Loznica i drugo. Procenjena vrednost infrastrukturnih projekata u izgradnji kontinuirano raste, pa u pojedinim slučajevima ukupni troškovi već daleko premašuju prvobitno ugovorene iznose. Tako je npr. vrednost projekta Ruma–Šabac– Loznica (uključujući naknadno pridodatu deonicu Slepčević–Badovinci) narasla je sa inicijalnih 65,2 na trenutnih 122,9 milijardi dinara, što je porast za skoro 90 odsto, računica je ekonomista.

„Uzroci poskupljenja su nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni. Prema informacijama dostupnim u dokumentima Ministarstva građevinarstva ugovor o putu Ruma–Šabac–Loznica imao je čak devet aneksa u periodu mart 2020–decembar 2024. godine. Ovakva poskupljenja i nepotpuna javna dokumentacija samo su neki od indikatora lošeg upravljanja investicionim projektima,“ kažu iz Fiskalnog saveta.

Svi ovi razlozi, prema stavu Saveta, odaju utisak da održavanje umerenog fiskalnog deficita postaje s godinama sve veći izazov.

EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU zbog novih CBAM propisa: Fiskalni savet