Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realno

Svojom fiskalnom strategijom Srbija predviđa smanjenje subvencija na 1,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja 2023. godine. U Fiskalnom savetu tvrde da to nije realno, kao ni smanjenje subvencija javnim preduzećima, jer ne mogu da se smanje strateške subvencije u poljoprivredi, železnici, ekologiji i nauci.

Iznos subvencija koje Srbija planira u 2023. godini skoro je 40 odsto manji u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. godini, a u Fiskalnom savetu ocenjuju da je namera dobra stanovišta fiskalne politike.

Međutim, tvrde da cela državna računica o smanjenju subvencija javnim preduzećima ipak „pada u vodu“ jer izostaju strateške reforme u javnim preduzećima koje bi dovele do toga da ona dobijaju manje državne pomoći.

Ipak, Srbija je kako se naglašava, već godinama unazad za subvencije izdvajala skoro tri puta više nego uporedive zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, smanjila ih 2019. godine na 2,6 odsto BDP-a, ali ih je i rekordno povećala 2020. zbog pandemije na 5,2 odsto BDP-a.  

U periodu od 2005. do 2019. godine, Srbija je za te namene izdvajala u proseku 3,4 odsto BDP-a u poređenju sa prosekom u tim zemaljama koji iznosi 1,2 odsto BDP-a. 

Subvencije će, kako se dodaje, najvećim delom ipak biti smanjene jer nisu planirani vanredni izdaci za antikrizne mere kao u 2020. godini.

Međutim, računica pokazuje da bi i bez njih, rashodi po tom osnovu do kraja 2023. godine bili 2,7 odsto BDP-a, znatno više od cilja koji je država predvidela.

Srbija na subvencije poljoprivredi iz budžeta izdvaja oko 0,8 odsto BDP-a, a sa neophodnom podrškom ekologiji, železnici i nauci, dolazi se do ukupnih troškova od oko 1 odsto BDP-a. 

Neka od tih izdvajanja, kako smatraju ekonomisti, poput onih za ekologiju i železničku infrastrukturu, morala bi da rastu u narednom periodu.

Potrebno smanjenje, kako dodaju, moralo je da usledi iz onog dela subvencija koji ukupno dostiže 1,6 odsto BDP-a i koji se najviše odnosi na podršku državnim i javnim preduzećima.

ŽELEZNICA, EPS, SRBIJAGAS

Železnička preduzeća su, pored izdašnih subvencija od oko 14 milijardi dinara 2019. godine, beležila gubitak od skoro pet milijardi dinara, podseća Fiskalni savet i napominje da se to najviše dešava zbog loše infrastrukture. 

Dodaje i da je nerealan i plan za restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS), preduzeća koje je, prema njihovom mišljenju, najvažnije za ekonomiju Srbije.

EPS bi, kako se dodaje, morao da uloži 600 miliona evra u obnovu i izgradnju postrojenja, kako bi zadovoljilo tražnju za strujom i ispunio minimalne ekološke standarde. 

Ipak, suštinske reforme tog preduzeća se stalno odlažu, a država je prošle godine morala neplanirano da pomogne EPS sa oko 40 miliona evra.

Fiskalni savet tvrdi da mere koje su izložene u fiskalnoj strategiji, ne mogu da dovedu do ozbiljnog zaokreta u poslovanju EPS-a.

Napominje se ni da najavljeno pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo i izdvajanje distribucije u zasebno preduzeće, kao i obećanja o poboljšanju naplate, ne mogu da mu iskorene dugogodišnje probleme.

Jedina planirana mera koja može znatnije da unapredi bilanse EPS-a jeste izmena tarifne politike, napominje Fiskalni savet, ali s obzirom na to da bi poveićanje moralo da bude veliko, ocenjuje se da je ono nerealno. 

Do sličnih zaključaka Fiskalni savet je došao i analizom poslovanja Srbijagasa, koje se stalno pogoršava zbog rasta nabavne cene gasa.

Podsećaju da je dobit tog preduzeća pala sa skoro 17 milijardi dinara u 2016. na 6,5 milijardi u 2019. godini, a pandemija je dodatno poljuljala likvidnost preduzeća. 

Međutim, kako je naglašeno, po njegovu sudbinu mnogo su opasniji stari strukturni problemi, poput nesklada između nabavne i prodajne cene gasa, kao i nedovoljne naplate tekućih potraživanja.

Nedavno usvojen plan za reforme u Srbijagasu ukazuje na rešenost republičke vlade da se one konačno pomere sa mrtve tačke, međutim Fiskalni savet tvrdi da one nisu dovoljne. 

JAVNA PREDUZEĆA NA LOKALU

Fiskalni savt ocenjuje da bi srednjoročni plan za smanjenje subvencija bio uverljiviji ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije, kojih ima ukupno 70 i među kojima Resavica, Petrohemija i MSK Kikinda i dalje nemaju strateškog partnera. 

Napominje se da svojim lošim poslovanjem brojna javna preduzeća negativno utiču na poslovanje drugih javnih preduzeća koja su im dobavljači, posebno EPS-a i Srbijagasa. 

Fiskalni savet dodaje i da su subvencije koje se isplaćuju iz budžeta opština i gradova i dalje su visoke i kreću se od 0,3 odsto do 0,5 odsto BDP-a godišnje. 

Planirani izdaci po tom osnovu za 2021. godinu iznose oko 0,3 odsto BDP-a, ali se ne zna kolike se subvencije na lokalu planiraju u naredne dve godine, niti je u fiskalnoj strategiji izložen bilo kakav plan o reformi ovih preduzeća.

Fiskalni savet podseća i da veliki broj preduzeća u državnom vlasništvu već godinama ne ostvaruje dovoljne prihode za pokriće osnovnih troškova svoje proizvodnje.

Smanjenje subvencija dovodi u pitanje, prema mišljenju Fiskalnog saveta i činjenica da se dokument o fiskalnoj strategiji uopšte ne bavi brojnim problemima lokalnih javnih preduzeća.