Vesti iz zemlje

06.07.2021. 17:26

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne

Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji je zastareo, a njegova reforma treba da podrazumeva povećanje neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni ...

Foto: Nova ekonomija

Sistem oporezivanja ličnog dohotka u Srbiji je zastareo, a reforma te oblasti treba da ide u pravcu povećanja neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama, kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni savet.

Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe, ocenjuje se u predlogu reformi.

Poreskom reformom potrebno je uspostaviti „moderan, progresivan“ dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope.

Predlažu da poreska stopa bude povećana (sa sadašnjih je deset odsto), ali da se poveća i neoporezivi cenzus (trenutno je 18.300 dinara)

KOJE USLOVE TREBA DA ISPUNITE DA BI VAM DRŽAVA DALA NOVAC ZA SEOSKU KUĆU?

Na taj način bi građani sa manjim primanjima plaćali manje poreze (veći deo plate bi bio neoporezovan), dok bi udeo u „punjenju“ budžeta preuzeli oni sa najvišim primanjima. Kao mogućnost, Fiskalni savet nudi dve opcije.

„Reforma sa povećanjem stope na 15 odsto i neoporezivog cenzusa na 26.000 dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20 odsto i cenzusom od 40.000 dinara učinila srpski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemima u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke“, piše u predlogu.

Jedan od reformskih prioriteta je uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove domaćinstva (najčešće decu).

Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva, ocenjuje Fiskalni savet.

ARSIĆ: PRIVREDA SRBIJE U PRVOM KVARTALU SOLIDNA, JAVNI DUG IDE NA OKO 60 ODSTO

Na ovaj način stvara se mnogo veće opterećenje na porodice koje imaju veoma niska primanja, a istvoremeno i veći broj dece.

Porodice sa decom mogu da budu rasterećene plaćanja visokih poreza na dva načina.

Prvo, uz pomoć dodatnih neoprezivih cenzusa za svako dete koji bi se dodavali na već postojeći cenzus od 18.300 dinara mesečno. Drugo, u vidu poreskih kredita za svakog izdržavnog člana. Predlažu da poreski kredit iznosi 2.500 dinara po jednom izdržavanom članu.

Dodaju da je prednost poredskih kredita u tome što bi, u slučaju radnika sa niskim primanjima koji ima decu, ukupna poreska obaveza mogla da postane negativa – tj. da radnik stekne pravo da mu država isplati razliku, umesto da on uplaćuje porez. Time se omogućava integracija poreske i socijalne politike u segmentu najugroženijih domaćinstava, pojašnjavaju.

Ono što opterećuje građane sa najnižim primanjima jeste relativno nizak neoporezivi cenzus (deo zarade na koji se ne plaća cenzus).

Grafički prikaz opterečenja porezima i doprinosima na 100 dinara neto zarade za različite visine prihoda u 2020. godini. Prelaskom kursora preko stubaca očitaće vam se podaci za svaku zemlju i visinu prihoda. U meniju možete izabrati prikaz poreza za građane sa i bez dece. Podaci su uzeti iz analize Fiskalnog saveta „Dve decenije Zakona o porezu na dohodatk građana: Mogućnosti i potrebe za sistemskom refomom“.

„Smisao neoporezivog cenzusa je da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija“, piše u predlogu.

Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neopreziv cenzus tako da u ovim država ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada, odnosno oni koji više zarađaju ne plaćaju viši porez (videti grafički prikaz).

Međutim, na prikazu se može primetiti da građani Srbije i Severne Makedonije i dalje plaćaju slične poreze bez obzira na to koliku zaradu imaju, što nije slučja sa Slovačkom, Slovenijom i Hrvatskom gde su ove razlike znatno veće.

Na grafičkom prikazu moguće je i uočiti (ukoliko se u meniju izabere opcija „sa decom“) da se situacija sa porezom u Srbiji ne menja značajno ukoliko neko živi sam ili ukoliko izdržava decu.

Ukupno opterećenje porezima i doprinosima je u Srbiju u slučaju građanina bez dece ispod regionalnog proseka (izuzev u slučaju minimalne zarade).

Međutim, situacija se bitno menja u slučaju kada obveznik izdržava supružnika ili suprugu i dvoje dece, a prima manje od dve prosečne zarada. Tada opterećenje u Srbiji postaje znatno više nego u državama u regionu.

Fisklalni savet ističe da u Srbiji preko 85 odsto radnika zarađuje manje od dve prosečne zarade, što znači da porezi i doprinosi predstavljaju opterećenje za značajan broj građana sa niskim primanjima koji izdržavaju članove svog domaćinstva.

FISKALNI SAVET: SMANJENJE SUBVENCIJA JAVNIM PREDUZEĆIMA NIJE REALNO

Dakle, sistem je tako krojen da u odnosu na region siromašniji građani u Srbiji, a naročito oni koji izdržavaju članove porodice, plaćaju veće poreze i doprinose nego što je to slučaj sa komšijama iz okolnih zemalja.

Iako Fiskalni savet smatra da je neophodno značajnije oporozivati građane sa višim primanjima, oni dodaju da treba obratiti pažnju da propisano povećanje poreskog tereta ne bude preveliko, u odnosu na trenutni nivo i u odnosu na zemlje regiona, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i negativnih efekata na ekonomsku aktivnost.

Fiskalni savet ističe i da je preširok obuhvat paušalnog oporezivanja što omogućava da je i u slučaju visokoobrazovanih profesija, poput stomatologa ili advokata moguće da obveznici sa istim nivoima prihoda praćaju veoma različite poreze. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.