Fiskalni savet ocenio je da se i pored znatnog umanjenja u ovoj godini, Srbija još uvek ne nalazi u grupi evropskih zemalja sa niskim budžetskim deficitom.
„U prvih šest meseci 2015. na nivou opšte države zabeležen je relativno nizak deficit od 35 milijarde dinara, što je za više od 60 milijardi dinara manje od gornje granice ukupnog deficita u prva dva tromesečja koja je utvrđena sporazumom s MMF-om”, navodi Fiskalni savet u mesečnom izveštaju za jun.
Ocena tog nezavisnog tela je da ovako povoljna fiskalna kretanja ukazuju na to da će ovogodišnji deficit izvesno biti manji od planirane 232 milijarde dinara (5,9 odsto BDP-a), i po svoj prilici iznosiće oko 3,5 procenata BDP-a.
Veoma dobar fiskalni rezultat, međutim, samo jednim delom predstavlja trajno poboljšanje u odnosu na plan: bolja naplata prihoda usled suzbijanja sive ekonomije i uvođenje akcize na struju od avgusta omogućiće smanjenje deficita za preko 1 procentni poen BDP-a.
Samim tim, Fiskalni savet procenjuje da je stvarni deficit ove godine (s kojim se ulazi u 2016. godinu) oko 4,5 odsto BDP-a – što je i dalje veliko smanjenje u odnosu na prošlu godinu za više od dva procentna poena BDP-a.
„Dodatne uštede od oko jedan procentni poen BDP-a, koje će formalno oboriti deficit na oko 3,5 odsto BDP-a, ocenjujemo kao loše i privremene jer potiču od evidentnog kašnjenja u izvršenju rashoda za javne investicije i otpremnine”, navodi se u izveštaju.
Prema poslednjim prognozama, prosečan fiskalni deficit zemalja Centralne i Istočne Evrope iznosiće u ovoj godini 2,9 odsto BDP-a, pri čemu je dve trećine zemalja već svelo svoj deficit ispod granice od 3 procenta BDP-a, navodi Fiskalni savet uz ocenu da Srbija još ne spade u grupu zemalja sa niskim budžetskim deficitom.
„Tek mali broj zemalja u ovom regionu još uvek nisu rešile probleme svojih javnih finansija i njihovi deficiti premašuju nivo od 4 odsto BDP-a: Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Slovenija i Makedonija. I kada bismo (nekritički) prihvatili deficit od 3,5 procenata BDP-a u 2015. godini kao pravu meru njegove veličine (umesto 4,5% BDP-a), i dalje bi bio osetno veći od proseka uporedivih zemalja i Srbiju bismo mogli svrstati u grupu zemalja sa visokim deficitom”, navodi se u izveštaju.
Ipak, savet ocenjuje da povoljniji rezultati u ovoj godini nagoveštavaju da bi Srbija mogla da uhvati korak sa uspešnijim uporedivim zemljama, ali za to je neophodno nastaviti započeti proces fiskalne konsolidacije i u narednim godinama, odnosno da početni uspeh ne bude povod za prerano odustajanje od najvažnijih mera za smanjenje deficita.
A sta je sad bolje za nas preduzetnike bez zaposlenih kojima je posao stao sredinom meseca da li da pauziramo firmu kako ne bi morali placati namete drzavi i da li bi u tom slucaju bili uskraceni za pomoc drzave u najavi za razliku ako ne bi pauzirali preduzetnicku radnju?