Francuska predlaže zakon protiv negativnog uticaja „brze mode“

Francuski parlamentarci nedavno su jednoglasno usvojili predlog Zakona o smanjenju štetnog uticaja tekstilne industrije na čovekovu okolinu. Jedna od mera je da će najvećim zagađivačima u ovoj industriji, shodno tome koliko jeftino prodaju robu, biti zabranjeno javno oglašavanje, direktno ili indirektno, već od sledeće godine. Tačna skala još nije napravljena i taj deo posla tek predstoji.

U Francuskoj tu novinu porede s trenutkom kada je, početkom devedesetih prošle godine, zabranjeno reklamiranje cigareta i alkoholnih pića, pišu Novosti.

Ostaje sada da o tome da o predlogu zakona mišljenje daju senatori, pa da se i definitivno izglasa ovaj zakon.

Vlasti u Parizu smatraju da jeftina odeća zagađuju čovekovu okolinu nekontrolisanom proizvodnjom. Već je za njih smišljen i naziv „fast fešn“, to jest „brza moda“, po ugledu na „fast fud“, odnosno brzu hranu, pišu Novosti. 

Na meti su uglavnom nove marke koje igraju na kartu što nižih cena, stavljajući kvalitet u drugi plan. Kod njih se majice, pantalone i haljine, u radnji, ili preko interneta, kupuju za svega nekoliko evra. Ponuda često kreće već od dve do tri evropske novčane jedinice, a retko šta prelazi deset, pišu Novosti.

Kako pišu Novosti,  nove firme „niču kao pečurke posle kiše“, a ljudi se s njihovim imenima upoznaju sa ogromnih reklamnih panoa u podzemnoj železnici i na ulicama. Računicu su našle u prodaji naveliko, u drastičnoj štednji materijala i sredstava. Proizvodi se šiju u zemljama „trećeg sveta“, pri teškim uslovima rada, dok prodavci zarađuju minimalac. Izrabljivanje radne snage još je jedan od razloga za novu „garderobnu politiku“ francuskih vlasti.

Jedna od mera je da će proizvođači ovakve tekstilne robe biće u obavezi da vidljivo upozoravaju svoje kupce na štetu po okolinu koju nanose ovi odevni predmeti. Oporezivaće se dodatnim nametom koji može da ide i do 50 odsto od prodajne cene, do maksimalnih deset evra, a ova mera bi trebalo da se primeni progresivno, do 2030. godine.

„Tekstilna industrija predstavlja deset odsto emisije štetnih gasova s efektom staklene bašte u atmosferi. Takođe, 20 odsto zagađenja voda u svetu potiče od farbanja i tretiranja ovih materijala“, istakla je podnosilac predloga zakona, poslanica stranke „Horizonti“ iz vladajuće koalicije An Sesil Violan.

Zagađivanje vazduha od tekstilne industrije bi se, ovim ritmom, do 2050. godine, popelo sa 10 na čak 26 odsto. Borci za očuvanje čovekove okoline naglašavaju da 80 odsto zagađenja u odevnoj branši nastaje prilikom proizvodnje, te da je neophodno da se uvede red u ovom sektoru utvrđivanjem normi koje bi odvraćale od hiperprodukcije, što francuske vlasti upravo pokušavaju da učine.

Violan iznosi podatak da se godišnje prodaje 3,3 milijarde odevnih predmeta, što je za milijardu više nego pre deset godina. S druge strane, mnoge firme su, zbog stravične konkurencije koja generiše nehumane uslove rada, bile primorane da stave ključ u bravu. Za poslednjih godinu dana, u tekstilnoj industriji u Francuskoj ugašeno je deset hiljada radnih mesta, a čak 300.000 od devedesetih naovamo.

Prema predlogu novog zakona, biće finansijski kažnjene sve one firme koje oglašavaju više od hiljadu novih odevnih predmeta dnevno. U javnosti su se čak pojavile i organizacije koje podržavaju vlast u ovoj nameri, poput asocijacije „Stop fast fešn“, čija je ideja bila da se kao pripadnici ovog odevnog pravca tretiraju svi koji stavljaju u promet više od pet hiljada novih artikala godišnje.

Oni koji su pristalice ovakve vrste odevanja, brzo su relativizovali stvari. Izračunali su da majica koja se prodaje za 2 evra može, u najgorem slučaju, da poskupi na tri, i to tek za 5 godina. A toliko poskupljenje moći će, kažu, da prežive, u situaciji kada neki klasični prodajni lanci svoju garderobu plasiraju deset, pa i sto puta skuplje.

Odmah je reagovala i jedna od prozvanih fimi. Poručili su da će na ovaj način biti najteže pogođeni potrošači koji najviše vode računa o cenama, kao i da definicija „fast mode“ ne bi trebalo da u obzir za kriterijum uzima broj komercijalnih referenci, već količinu neprodate robe.

Oni koji podržavaju lance sa jeftinom garderobom ističu da će njihovo dodatno oporezivanje biti direktan udar po džepu najsiromašnijih slojeva društva. Kažu da je lepo voditi računa o prirodi, ali da se treba zapitati da li prosečan kupac danas u jeku najrazličitijih kriza ima novca da „krpice“ plaća skuplje. Nemaju, kažu, svi para da nose kreacije s modnih pista. Taman kad su pronašli jeftini „eldorado“, žrtve modnih trendova će morati da menjaju navike, pišu Novosti.