Friedrich Ebert fondacija predstavila rezultate istraživanja Nova ekonomska agenda

Friedrich Ebert fondacija predstavila je danas rezultate istraživačkog projekta čiji je cilj bio analiza ekonomskih politika od početka globalne ekonomske krize 2008. godine i utvrđivanje razloga zašto one nisu donele očekivane rezultate u Jugoistočnoj Evropi.

U ovoj seriji pojedinačnih nacionalnih studija, kao i dve regionalne, ekonomisti/-kinje Jugoistočne Evrope predstavili su analizu različitih institucionalnih uzroka i ističu strukturalne izazove.

Projekat pod nazivom Nova ekonomska agenda preispituje prethodni model ekonomskog rasta koji se bazira na direktnim stranim investicijama, ekonomskom rastu bez rasta zaposlenosti i permanentnom postojanju mreža finansijske podrške.

„Naš stav je da uspešna promena u ekonomskoj agendi regiona mora da obuhvati porast plata, institucionalne inovacije kao što su zalaganje za razvojne banke i obnovljeno insistiranje na značaju regionalne industrij
ske politike“, saopštili su iz fondacije FES.

Jens Bastijan, ekonomski konsultant i finansijski analitičar, predstavio je preporuke za kreiranje politika. On je naveo da neke zemlje Zapadnog Balkana pokazuju promene koje obećavaju, ali je taj zamah i dalje nestabilan i može lako nazadovati.

Ekonomski oporavak ne podrazumeva automatski poboljšanja vezana za svakodnevni život, kao što su veće plate, nova radna mesta, manju nezaposlenost…Dok se nezaposlenost smanjuje, javni dug je i dalje visok.

„U svemu tome postoji i međunarodna dimenzija, kao što je, na primer, Berlinski proces, koji je doprineo davanju pravila i pravcu puta i proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana“, kazao je Bastijan.

Istakao je i sve veću ulogu Kine u regionu, rekavši da je širenje uticaja te zemlje alternativa za zemlje regiona kojom zamenjuju komplikovane procedure za pristup evropskim fondovima.

„Ali budite oprezni. Pazite šta potpisujete. Gledajte šta tamo sitno piše…Mi nismo protiv kineskih banaka i zajmova, ali kada zemlje regiona krenu u razgovore s Kinom treba da primenjuju pravila tendera i javnih nabavki po pravilima Evropske unije. To je posebno važno za zemlje koje pristupaju EU“, kazao je.

Mathias Kollatz-Ahnen, senator za finansije u Berlinu, rekao je putem video poruke da postoji veliki jaz između EU i ostalih zemalja i da postoji potreba da se on smanji.

„Ne smemo omalovažiti ostale elemente rasta, ali oni najvažniji su razvojne banke, koje su pomoć svakoj privredi, investicije koje mogu doneti profit….“, kazao je on.

Dragan Tevdovski, ministar finansija Makedonije, rekao je da su važne četiri stvari: plate, pravično oporezivanje, domaći projekti vezani za strane investicije i fiskalna transparentnost. Kao primer je naveo to što su oni u Makedoniji povećanjem plata za 25% doveli do povećane produktivnosti.