Frilenserima potreban jasniji pravni status, kaže Ministarstvo finansija

U Ministarstvu finansija smatraju da treba težiti ka rešenju koje će frilenserima omogućiti da postanu preduzetnici, odnosno zaposleni. Na taj način bi radnici na internetu, odnosno frilenseri, kako se ocenjuje, imali jasniji status.

Ministarstvo finansija očekuje usvajanje novog modela za oporezovanje frilensera tokom decembra, a primenu od februara 2023. godine, a u kratkom roku bi trebalo i da se obezbede odgovarajući podzakonsku akti za njihovu primenu, rekao je  pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović.

„Obavljanje delatnosti preko interneta nije posebna delatnost, u tom smislu moramo da pogledamo specifičnosti svih delatnosti, ako govorimo o opravdanosti koeficijenata koji se odnose na tu delatnost“, kazao je Demirović panelu „Fiskalni i finansijski aspekti poslovanja preduzetnika“, koji je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

On podseća i da je paušalno oporezivanje opciono pravo za koje se svako odlučuje da li želi da ga koristi.

„Što se tiče poslovanja preko interneta, mislim da drugačije svetlo na to pitanje baca i predlog rešenja koje se odnosi na oporezivanje frilensera. To ne obuhvata sve frilensere, obuhvata samo fizička lica koja ostvaruju prihode kod kojih isplatilac nije u obavezi da plaća poreze po odbitku“, naglašava Demirović.

To će uglavnom biti prihodi iz inostranstva ili prihodi od fizičkih lica.

U slučaju frilensera, kako objašnjava, radi se o fizičkim licima koja obavljaju delatnost, a nisu registrovana kao preduzetnici.

„Da su registrovana kao preduzetnici imala bi drugi sistem oporezivanja. Ovo je bio gorući problem u protekle dve godine i učinjeni su veliki napori da se pronađe adekvatno rešenje“, dodaje Demirović.

Cilj je bio da obaveze koje se plaćaju državi ne budu previše opterećujuće, jer je reč o velikom broju ljudi kojima je potreban adekvatan poreski tretman koji će im omogućiti penzionoo i zdravstveno osiguranje, kao i da plaćaju poreze koji su primereni njihovoj ekonomskoj snazi.

Frilenseri su zbog toga, kako objašnjava, u novom predloženom modelu za njihovo oporezivanje podeljeni u dve grupe, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Jedna povremeno zarađuje manje novca, dok druga putem frilens poslova ostvaruje stalne prihode.

Za obe grupe predviđeno kvatralno oporezivanje.

U prvu grupu spadaju oni koji imaju normirane troškove u nominalnom iznosu od 96.000 dinara na nivou kvartala:

„Ukoliko zarade do 96.000 dinara, neće imati nikakve obaveze po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Dogovorili smo se da plaćaju minimalne doprinose za zdravstveno osiguranje, ona sada otprilike iznosi 1.400 dinara“, napominje predstavnik Ministarstva finansija.

Porezi i doprinosi se plaćaju na oporezivu osnovicu, a u slučaju da ostvaruju više od 96.000, porez na dohodak bi se plaćao na razliku između ostvarenog bruto prihoda i tog iznosa, prema važećim stopama.

Svi detalji predloga za oporezovanje frilensera

„To je 20 odsto poreza na dohodak, 25 odsto doprinose za PIO, doprinosi za zdravstveno se plaćaju na minimalnu određenu osnovicu, kada a sve dok je osnovica niža od minimalne za koju smo predvideli da se plaćaju doprinosi za zdravstveno oni će se plaćati na tu minimalnu osnovicu, kada iznos prevaziđe tu osnovicu onda će se plaćati na oporezivi prihod“, rekao je Demirović.

On kaže da je u vezi sa svim tim detaljima, kao i u vezi sa drugim modelom oporezivanja postignuta maksimalna saglasnost u Radnoj grupi koja se bavila frilenserima i u čiji rad su bili uključeni njihovi predstavnici.

Druga opcija je kako dodaje predviđena za frilensere koji stalno ostvaruju prihode.

„Kod njih je malo drugačije definisana osnovica, ona se sastoji od normiranih troškova u iznosu od 57.900 dinara. Ona se uvećava za 34 odsto bruto ostvarenog prihoda. Na nju se plaća porez na dohodak po stopi od 10 odsto, a doprinosi za PIO se plaćaju na stopu koja je propisana zakonom“, objasnio je Demirović.

Kako dodaje, najmanji iznos se obračunava na minimalni iznos doprinosa na minimalni iznos doprinosa za PIO, što je sada oko 7.700 dinara.

Kako dodaje, doprinosi za zdravstveno osiguranje se obračunavaju kao i kod prve grupe frilensera.

Demirović smatra da je pronađen način da se frilenserima ukoliko duže budu obavljali tu deltanost jednom u budućnosti omogući da ostvare pravo na prenzijsko osigranje.

Dodaje i da su razmatrane i mogućnosti sa nižim iznosima oporezivog prihoda, bez uvođenja minimalnog iznosa doprinosa.

Međutim, tada se došlo do zaključka da  pravo na penziju neke kategorije frilensera ne bi nikad mogle da ostvare, jer bi im za to bilo potrebno i po 60, 80, pa i 100 godina.

Kako je ranije prenla Nova ekonomija, frilenserima tokom 2022. godine važe isti uslovi za oporezivanje koji su važili i ranije.

Frilenseri, odnosno radnici na internetu više puta su protestovali, jer država nije želela da usvoji njihove zahteve.

Ipak, sudeći prema izjavama njihovih predstavnika, novi model za većinu je uglavnom prihvatljiv.