FT: Srbija i mađarski Mol razmatrali preuzimanje NIS-a

Srbija razmatra preuzimanje većinskog vlasništva nad NIS-om od ruskog Gaspromnjefta (Gazpromneft), kako bi se zaštitila od uticaja sankcija prema Moskvi, rekao je predsednik Aleksandar Vučić za Fajnenšl Tajms (Financial Times).

Ovaj list piše, pozivajući se na tri izvora koja su upoznata sa situacijom, da je nekoliko grupa, uključujući i srpsku vladu i mađarsku energetsku kompaniju Mol razmatralo preuzimanje većinskog kontrolnog paketa NIS-a. Mol je odbio da komentariše ove navode.

Srbija takođe radi na pronalaženju više različitih izvora energije u državi, uključujući i bližu saradnju sa Mađarskom, u pokušaju da smanji svoju zavisnost od Rusije, rekao je Vučić.

Od decembra, zbog sankcija Evropske unije Rusiji, Hrvatskoj će biti zabranjeno da transportuje rusku naftu u Srbiju. Ukoliko Brisel poništi izuzeće od ruske zabrane vlasništva, NIS-u više neće biti dozvoljeno da posluje sa kompanijama iz EU. To bi zaustavilo poslovanje NIS-a jer svu naftu dobija preko Jadranskog naftovoda.

Za sada, NIS može normalno da radi jer su njegove rafinerije opremljene za transport nafte iz Iraka i drugih zemalja, zbog izuzeća Beograda od sankcija EU ruskim kompanijama.

Vučić je rekao da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, treba da razmotri „sve mogućnosti“, uključujući preuzimanje NIS-a i uspostavljanje alternativnih načina snabdevanja.

„Ako bi bilo drugih sankcija protiv preduzeća u ruskom vlasništvu, to bi za nas bio veliki problem“, rekao je Vučić za Fajnenšl tajms.

On je da dodadao da ćemo „svakako morati da reagujemo jer „moramo da obezbedimo dovoljno nafte i gasa“.

„Ako niko neće da radi sa NIS-om… onda ćemo reagovati, ali to sada nije slučaj“, kazao je Vučić.

NIS imao pet puta veću dobit nego 2021.

Od januara do septembra 2022. godine NIS je ostvario neto dobit od 69,4 milijarde dinara.

U istom periodu prošle godine neto dobit je bila više od pet puta manja, 13,3 milijardi dinara.

Obračunate obaveze NIS grupe po osnou javnih prihoda iznose 184,6 milijardi dinara, što je 19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Istovremeno je za tri odsto smanjena zaduženost prema bankama koja je na kraju trećeg kvartala 2022. godine iznosi 570,6 miliona evra.

Na ime dividende za 2021. godinu, NIS je akcionarima isplatio više od 5,78 milijardi dinara.

NIS u saopštenju navodi da je prvih devet meseci ove godine obeležio rast sirove nafte i naftnih derivata. Prosečna cena nafte tipa „Brent“ bila je 105,3 dolara za barel, što je 56 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.